Аутопсијски извештаји који следе “неадекватни” су утолико што не служе сврси доказивања масовних погубљења геноцидних размера. Ово је репрезентативни узорак таквих извештаја међу 3,568 којих укупно има и које смо све до последњег прегледали. Доносимо изворне извештаје које су сачинили форензичари Тужилаштва хашког Трибунала и преводе на српски. У овим извештајима као узроци смрти наводе се шрапнели и пројектили високе брзине који наносе такозване “бласт повреде,” што се уклапа у погибију у борбеним дејствима, али не у смрт стрељањем. Такође има извештаја где начин смрти није утврђен, али се смртни исход квалификује као убиство. У неким случајевима, закључци форензичара су накнадно прецртани и преиначени. Као и у случајевима где се у аутопсијским извештајима констатује присутност предмета за које је мало вероватно да би се нашли у поседу стрељане особе, и овакви аутопсијски извештаји готово искључују могућност стрељања. Они су пред хашким Трибуналом ипак успешно коришћени као доказ геноцида.
Ови аутопсијски извештаји су објављени у књизи Сребреница: деконструкција једног виртуелног геноцида(и овде), стр. 174 – 238.
- Душан Павловић [1]: Контекст догађаја у јулу 1995. године у и око Сребренице и губици 28. Дивизије Армије БиХ током пробоја из окружења
- Изјава Мевлудина Орића истражитељима хашког Трибунала