Борбена дејства и људски губици који су пратили кретање колоне 28. Дивизије са места окупљања у Шушњарима у ноћи 11/12 јули 1995 до пристизања у Тузлу неколико дана касније могли би се приказати на основу неколико извора.
(1) Холандски институт за ратна истраживања [NIOD] у свом познатом исцрпном и богато документованом извештају о догађајима у Сребреници у јулу 1995 бави се, између осталог, и колоном и њеним губицима. У релевантном делу Извештаја у вези са тиме стоји следеће:
„Најзадњи део колоне је претрпео озбиљне губитке. Успоравање је такође колони ометало пролаз кроз Каменицу зато што је ВРС имала прилику да постави заседе које су се показале као непремостиве препреке за већи део колоне. Напади на колону на подручјима око Кравице, Коњевић Поља и Нове Касабе проузроковали су највећи број погинулих. Друго подручје где су многи изгинули било је око Баљковице, последње препреке која се налазила између колоне и територије која је била под контролом Муслимана.“ 1
Осврт у Ниодовом Извештају на борбе између мешане колоне АРБиХ и ВРС дужином линије Кравица – Коњевић Поње – Нова Касаба и потврда да је у тим окршајима колона претрпела значајне губитке поклапа се са расположивим изјавама преживелих лица из колоне. Исто се односи и на локалитет под називом Каменица, који се такође помиње у овом контексту и у Ниодовом извештају и у сведочанствима преживелих из колоне, а где су у том периоду отпочеле ексхумације гробница за које би се на основу ових увида са великим степеном вероватноће могло рећи да припадају великим делом убијенима у борби а не погубљеним ратним заробљеницима.
(2) Присуство у одећи погинулог лица предмета који нису конзистентни са статусом ратног заробљеника снажно сугерише бар две ствари: прво, да та особа није била заробљена па затим погубљена, и друго, да масовна гробница одакле је та особа ексхумирана, овде конкретно Глогова 1 и Зелени Јадар, садржи посмртне остатке особа које су живот изгубиле не само стрељањем него и на неки други начин, вероватно без да су пре тога били заробљени.
Пракса да се заробљена лица претресају и да им се одузимају предмети којима би они могли да пруже отпор или нападну своје стражаре опште је позната. Ипак није сувишно навести доказе да су се и српске снаге када су заузеле Сребреницу приликом заробљавања држале те праксе.
Сведок-сарадник тужилаштава Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију и Суда БиХ, Дражен Ердемовић, када је сведочио у предмету Слободана Милошевића рекао је на ту тему да су заробљеници којима руке нису биле везане морали да изваде све што су имали у џеповима и да то баце на место које је за то било одређено.2
У оптужници у предмету Јевић и други, на страни 18 стоји да је сведок тужилаштва, холандски капетан Ван Дујн [Van Duijn], „видео да су лична документа и лични предмети“ били одузети заробљеним лицима.3 [Превод са енглеског.] Сведок Ван Дујн је тај став потврдио и током сведочења у овом предмету.
Увидом у аутопсијске извештаје GL01/760B и GL01/758B, са локалитета масовне гробнице Глогова 1 констатује се да су у џеповима ексхумираних лица били пронађени ножеви. Присуство ножа није у складу са статусом ратног заробљеника ако се предпостави да је била проведена процедура претресња и одузимања предмета о којој се говори у исказима сведока тужилаштва Дражена Ердемовића и Ван Дујна и у оптужници у овом предмету.
Треба напоменути да су у џеповима лица GL01/758B поред ножа пронађени „новчаник и документа“ (с. 2 аутопсијског извештаја) што баца додатну сумњу на то да је та особа била претресана, па самим тим и на теорију да је страдала као заробљеник и као последица стрељања.
У случају лица GL01/760B наводи се да су поред ножа пронађени „новчаник и сат“ (с. 2 аутопсијског извештаја), што такође упућује на исти закључак. Поред тога, као узрок смрти наводи се „погодак метком у карлицу,“ што није конзистентно са теоријом о стрељању као објашњењу за овај смртни исход.
Наведени примери снажно сугеришу закључак да се у поменутим масовним гробницама не налазе искључиво остаци погубљених особа, већ и лица која нису била заробљена а погинули су у борбеним дејствима. Тај закључак је у складу са изјавама преживелих из колоне који потврђују да је Глогова било место где су се у непосредној близини одиграли борбени окршаји са снагама ВРС.
(3) Аутопсијски извештај ZJ05 B 189 са локалитета Зелени Јадар интересантан је утолико што се односи на особу која према описаном образцу рањавања вероватно није била стрељана а такође се тешко уклапа и у образац рањавања који би могао да уследи од бацања ручних бомби. На страни 2 извештаја, у сажетку налаза, форензичар Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију каже:
„Део гранате ушао је у карлично ткиво са леве стране при чему је експлозија покидала карличне кости.“
Према томе, као један од узрока трауме наводи се граната, а не метак или фрагмент од ручне бомбе, што сугерише да ни ова особа вероватно није погинула од метка или од неке врсте лаког оружја него на начин који је у складу са смрћу током борбених дејстава.
Као Глогова, и Јадар се у изјавама преживелих помиње као једно од места где је колона имала борбени контакт са снагама ВРС.
Упутнице:
1 NIOD Report [2002], Part IV, The repercussion and the aftermath until the end of 1995, Chapter 1: The Journey From Srebrenica to Tuzla.
2 Prosecutor v. Milosevic, Transcript, с. 25155 – 25156.
3 Prosecutor’s Office of BiH, Jevic et al., KT-RZ-101/07, Indictment, с. 18.
- Нова Комисија Републике Српске за Сребреницу: Уместо Раселовог суда – импровизација
- Колико су поуздани форензички подаци Хашког трибунала?