Емпиријска потврда етнички дискриминаторске казнене политике хашког Трибунала

Сви који прате рад хашког Трибунала, сада преименованог у Механизам, свесни су огромног талога лицемерја, неправног понашања, циничког изигравања устаљених процесних начела и невешто скривене етничке предрасуде што од самог почетка 1993. године оптерећује делатност ове илегалне установе. У нашем документарном филму The Rogue Tribunal  (на енглеском) или Безакони суд (на српском) подробно смо приказали…

др. Јован Милојевић: Кад правда затаји – студија казнене политике хашког Трибунала

Есеј о политици кажњавања хашког Трибунала “Кад правда затаји” награђен је од стране италијанске фондације Ђузепе Торе из Болоње 2018. године. Следеће 2019. године објављен је у оквиру критичке студије The Hague Tribunal, Srebrenica, and the Miscarriage of Justice (Unwritten History, Chicago). Аутор др. Јован Милојевић је професор политичких наука у САД.  Студија проф. Милојевића…

Александар Павић: Британско откривање истине о Сребреници

Мада имамо озбиљних резерви у односу на правни значај до сада обелодањених британских докумената из јула 1995. у вези са Сребреницом (још увек необјављена документа, којих несумњиво има пошто је знатна количина доказа под ембаргом, и даље остају  непознаница) ипак скрећемо пажњу на анализу Александра Павића. Недавно објављена документа су од неспорног значаја за историчаре.…

Главне теме британских дипломатских докумената (други део)

Британски архив је 30 децембра 2019. објавио два свежња докумената у вези са британском политиком у Босни и Херцеговини у јуну и јулу 1995. Један мањи део тих папира, који се састоји углавном из преписке државних и дипломатских званичника у првој половини јула 1995, односи се на Сребреницу. У претходном делу ове анализе указали смо на садржај и…

Бура у чаши воде: стварни значај “расекречених” британских докумената (први део)

Британски архив је 30 децембра 2019. објавио два свежња докумената у вези са британском политиком у Босни и Херцеговини у јуну и јулу 1995. Један мањи део тих папира, који се састоји углавном из преписке државних и дипломатских званичника у првој половини јула 1995, односи се на Сребреницу. Налазимо да је руски израз “расекречени” најбољи,…

Изјава Авдић Хајра о ратним приликама у енклави Сребреница

У овој изјави датој пред Основним судом у Вишеграду 4. августа 1995, Авдић Хајро говори о односима и приликама у енклави Сребреница, као и о неким нападима на цивилне објекте извршене из ње. Изјава Авдић Хајра

Проф. Смиља Аврамов: Геноцид као правна одредница

Пок. професорка др. Смиља Аврамов предавала је међународно право на Правном факултету Универзитета у Београду и важила је за светски признатог стручњака из те области права. У својим многобројним радовима, посебну пажњу посвећивала је питању геноцида. У овом интервјуу за емисију “Пријатељ Божији” др. Аврамов објашњава значење појма геноцида као правне категорије и његову примену.

О Сребреници, закаснела сензација али ипак добра вест

Почетком јануара 2020. главни српски медији су објавили сензационалну вест да архивска грађа британског министарства одбране, са које је недавно скинута ознака тајности, садржи важне доказе о неутемељености званичне сребреничке приче. Као што се с времена на време догађа, западни фактори су опет обелоданили одређене податке о догађајима на подручју Сребренице у јулу 1995, који…

Сребреница — распад званичне приче

И на Сребреницу се односи оно што је Винстон Черчил једном приликом рекао за Совјетску Русију, да је “загонетка, обавијена тајношћу, окружена енигмом.” Ипак, упркос настојањима да се позадина енигматичних догађаја на подручју Сребренице у јулу 1995. заувек обавије тајношћу, чињенице које руше службени наратив незадрживо испливавају на површину. Средишње и неприкосновене тезе наратива о…

Сребреница у средишту противљења додели Нобелове награде Хандкеу

Када је одбор за додељивање Нобелове награде за књижевност 2019. године за свог лауреата изабрао аустријског писца Петера Хандкеа, индигнацији дежурних првосвештеника политичке коректности није било краја. Они се скоро уопште нису упуштали у оцену књижевне вредности Хандкеовог дела. Тежиште њихове реакције пало је на недопустивe ставовe које је аутор,  који себе сматра не само…

USASerbia