Мирољуб Јевтић: Сребреница и кривица

Угледни професор политикологијe религије и оснивач те научне области, др Мирољуб Јвтић, разматра Сребреницу у светлу одговорности за избијање рата у Босни и Херцеговини деведесетих година прошлог века. Он тврди да је за стварање околности које су покренуле рат у БиХ 1992. примарно  одговорна Исламска заједница (ИЗ) БиХ, а затим СДА Алије Изетбеговића. Његова теза…

др. Радован Караџић: Да ли је ово био рат?

Прилог је објављен у зборнику Јагње Божије и звијер из бездана-Философија рата, Светигора-Цетиње, 1996, стр. 27-30 Ратник се враћа у свој крај, своје село, кући. Витез. Праслика. У предаху рата враћа се онима које је оставио, са којима се дирљиво опраштао кад се упутио да испуни свој витешки позив, јер је негде, у неким престоницама,…

Миломир Степић: „Сребреница“ је западни клин између православља и ислама и зид иза којег се заклања НАТО

ЗАПАД КОРИСТИ СРЕБРЕНИЦУ ЗА АБОЛИРАЊЕ СВОЈИХ КОЛОНИЈАЛНИХ И РАТНИХ ГЕНОЦИДНИХ НЕПОЧИНСТАВА „СРЕБРЕНИЧКИ геноцид“ се геополитички функционализује ради изградње чврстог, превисоког и прешироког, несавладивог и неразрушивог зида између српског и муслиманског чиниоца не само у БиХ, већ на читавом Балкану, са могућношћу да на хибридни начин постане иницијална каписла дефинитивног раздора православног и исламског света у…

Љубиша Маленица: Дух сребреничког наратива

За потребе унутрашње стабилности сребреничког наратива Срби нису могли постојати као жртве, док у међународним оквирима српске жртве нису могле бити споменуте. Аутор проницљиво повезује конструкцију сребреничког наратива са неким текућим темама. Када се говори о Сребреници и свему што се десило у дотичном граду, посебно у западним медијима, пристрасно тумачење догађаја је већ постало…

Предмет Шешељ као допуна Локлендове “Травестије”

Има ли правде (или бар поштовања за процесне норме цивилизованог правосуђа) пред хашким Трибуналом ? У односу на предмет Војислава Шешеља, то питање је примерено независно од начина како било ко доживљава ставове овог политичара. Овај коментар је писан 2014. године. После скоро дванаест година ванправосудне агоније у притворској јединици Међународног кривичног суда за бившу…

Суђење Радовану Караџићу улази у завршну фазу (2014.)

Тужилаштво и одбрана су дали своју завршну реч на суђењу Радовану Караџићу, бившем председнику Републике Српске, које је закључено 2. маја 2014. Суђење је спроведено пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу. Укупно је саслушано 195 сведока тужилаштва и 238 сведока одбране. Тужилац Алан Тигер је тражио максималну казну – доживотни затвор за…

Др. Срђа Трифковић: Употреба и злоупотреба једног мита

Текст који следи је предговор др Срђе Трифковића књизи “Доказивање геноцида пред хашким Трибуналом”, у издању Историјског пројекта Сребреница. На рушевинама Европе, после слома 1914, никле су две сличне, модернизујуће, материјалистичке, антитрадиционалне, гностичке идеологије: бољшевизам и фашизам. Тек на измаку ХХ века, након што су обе поражене у размаку од пола века, постало је јасно…

Представљање јубиларног Извештаја Историјског пројекта Сребреница: „Сребреница 2020 – Аналитички пресек“

Као сваке године у ово доба, припреме за обележавање годишњице сребреничких догађаја опет су у току, мада ће овогодишњи јубиларни програм несумњиво бити осенчен пандемијом и ограничењима која су у вези са тиме наметнута. Ми нисмо упућени у то како ће двадесетпетогодишњи јубилеј бити обележен у Поточарима, али са нашим сарадницима постарали смо се да га…

др Вишеслав Симић: МКТБЈ и производња историје

У свом арогантном настојању да илуструје Орвелову сентенцу да ко контролише садашњост има и моћ да контролише прошлост, хашки Трибунал није рачунао на бритке аналитичке способности др. Вишеслава Симића. Као правосудна експозитура држава које су га основале и њихових служби које су га кадрирале, Трибунал наравно не контролише ништа, него само испуњава добивене задатке. Привођењем…

Проф. Џорџ Самјуели: Дефинисање геноцида – случај Сребреница

Бритка критика начина како хашки Трибунал у својим пресудама тумачи и примењује појам геноцида, из пера проф. Џорџа Самјуелија. Геноцид, за који се није судило у Нирнбергу, понос је и слава УН трибунала. Међународни кривични суд за Руанду (МКСР), који се појавио више од годину дана након што је оформљен Међународни кривични суд за бившу…

USASerbia