“Босански атлас ратних злочина” у издању Истраживачко-документационог центра из Сарајева, на челу са директором Мирсадом Токачом, изазвао је сензацију када је био објављен. Немали разлог за то је да је пописом жртава ратних дејстава на територији Босне и Херцеговине деведесетих година утврђено укупно око 95,000 жртава свих етничких и верских скупина, наспрам између 200 и 300…
Пропагандна архитектура сребреничког мита
Неколико кључних докумената везаних за рат, и припреме за рат, на просторима бивше Југославије деведестих година повезује важна заједничка црта: то су списи на које се већина коментатора и аналитичара позива, али их скоро нико од њих није видео нити прочитао. Чувени Меморандум Српске академије наука је парадигматичан пример ове појаве. О њему се говори…
Франц Кос: Улога 10. диверзантског одреда у сребреничком масакру
Франц Кос је био командир једног од водова 10. диверзантског одреда, мистериозне вишенационалне јединице која је била коришћена усред жестоког грађанског рата вођеног на етничкој и конфесионалној основи. Поузданих и проверљивих сазнања о разлозима за формирање овог одреда и о томе да ли је био формацијски потчињен некој вишој команди у склопу Војске Републике Српске…
Где су нестала тела?
Питање, да ли је ико умро или погинуо у енклави Сребреница пре 11. јула 1995, и ако јесте где је сахрањен, обавијено је мистеријом. Најбоље је да се ово питање уопште и не поставља, да би се избегло неугодно постављање других, још деликатнијих питања. Ипак, тешко је превидети књигу објављену 1994. године под именом Насера…
Марко Сладојевић: Кратка анализа пресуде Радовану Караџићу
Смирено и без трунке ресентимана, Марко Сладојевић, млади српски правник са вишегодишњим искуством у разним предметима пред Хашким Трибуналом, анализира пресуду др Радовану Караџићу изречену 24. марта 2016. Као правни саветник у Карџићевом предмету, аутор је до танчина упознат са материјом о којој пише. Он Караџићево веће прозива за доследно и систематско искључивање из разматрања…
Суманути закон који је усвојила Србија (2015)
Кажњавање “негирања геноцида” једна је од главних тачака у политичком програму сребреничког лобија. У Босни и Херцеговини, усвајање предлога закона за кривично гоњење особа које јавно испољавају скепсу у односу на сребренички геноцид или неки други аспект службеног наратива по том питању спречава једино противљење Републике Српске. На Србију је 2015, јубиларне године дешавања у…
Шта су знали и када су сазнали – једна важна сребреничка коцкица (2012)
У интервјуу који доноси „Недељник“ од 22. новембра 2012. а преноси „Блиц“[1], бивши амерички амбасадор у Хрватској Џон Питер Галбрајт у вези са операцијом „Олуја“ износи један значајан податак који би лако могао да остане непримећен. „Морате да ставите ствари у историјски контекст“, каже Галбрајт. „Непуних месец дана пре Крајине догодила се Сребреница. Размере…
Кравичка рација вишијевског Тужилаштва Србије (2015)
Са аналитичког становишта, хронологија покретања кривичног поступка пред Судом за ратне злочине у Београду, за убијање заробљеника у Земљорадничкој задрузи у Кравици 13. јула 1995, врло је интересантна зато што се временски поклапа са неким другим политички значајним догађајима. Као што је председник Франклин Рузвелт једном приликом приметио, у политици се ништа не догађа случајно.…
Кравица: неке жртве су једнакије од других (2011)
На дан православног Божића 7 јануара 1993. године, муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића извеле су напад на српско село Кравицу, на ширем подручју Сребренице. Неколико десетина житеља села били су побијени у том нападу а преостало српско становништво било је принуђено да се повуче на сигурно. Велики број кућа у селу…
У Београду се за Кравицу суди Србији (2017)
Овај текст објављен је у марту 2017. године, док је било у току претходно суђење у Београду осморици оптужених за убијање заробљеника у Земљорадничкој задрузи у Кравцци у јулу 1995. Тај процес је био прекинут из техничких ралога (место тужиоца за ратне злочине било је тада упражњено), да би 2018. отпочео поново. Све оцене изречене…