Сви, који су се одговорно бавили сребреничком загонетком, без обзира на различита становишта, сложиће се сигурно у бар једној ствари: када се ради о Сребреници – по мишљењу професора Едварда Хермана, оличењу највећег тријумфа пропаганде на крају двадесетог века – ништа није јасно и ништа није онако како је представљено. Масовне гробнице Сребренице, раштркане по…
Лабораторија ICMP у Тузли и злоупотреба ДНК доказа: питања која траже одговоре
Међународна комисија за нестала лица, позната такође као ICMP, систематски дезинформише о стварном домету ДНК технологије којом се у свом раду служи како би створила лажан утисак да се у њеним лабораторијама налази кључ за решавање сребреничке енигме. Представници Комисије јавност воде у заблуду саопштењима да је „5,564 случајева сребреничких жртава“ затворено и да преостаје…
Едвард Херман: вредне и безвредне жртве геноцида
[Оваj извод из студије професора Едварда Хермана „Политика геноцида“ илуструје методолшки приступ аутора а уједно и његову аналитичку тезу да је у данашњем времену разговор о геноциду радикално отуђен од моралних категорија и од поштовања људских жртава као таквих. Уместо тога, појам геноцида ставља се у службу политике, а не ретко то практично значи –…
Стефан Каргановић: Излагање на трибини „Случај Сребреница” (Факултет политичких наука у Београду, 11. марта 2016.)
[Мада није реч о скупу међународног карактера, сматрамо да је излагању које следи ипак на одређени начин место у овој рубрици.] Поштовани студенти и професори, Уважене колеге, Можда грешим, али имам утисак благог застрашивања оних који би се одважили да критички испитују или у неким аспектима „негирају“ закључке Хашког трибунала. Ја се надам да ме…
Стефан Каргановић: НАТО нам натура геноцид (“Вечерње Новости,” 8. јул 2016.
На препад, Сребренички лоби је започео нову операцију натеривања Народне скупштине Србије да усвоји резолуцију о “сребреничком геноциду” који се наводно догодио у јулу 1995. Предложену резолуцију Скупштина би требало да изгласа за неколико дана, по убрзаној процедури и пре обележавања двадесет прве годишњице Сребренице 11. јула. Временски рокови су очигледно подешени тако да се…
Стефан Каргановић за Глас Русије: Геноцида у Сребреници није било (2012)
Два гласна случаја разматрају се у Међународном трибуналу за бившу Југославију у уторак. Започело је суђење бившем председнику Републике Српске Крајине Горану Хаџићу, које треба да буде последње у историји Међународног трибунала, пошто 2013. године ова судска инстанца треба да буде трансформисана у Међународни резидуални механизам. Хаџића терете по 14 тачака, међу којима је гоњење,…
Сребреница са (скоро) дводеценијског растојања (2015)
Можда још није време за подвлачење црте испод Сребренице и коначно свођење рачуна. Али на деветнаестогодишњем временском растојању од догађаја у јулу 1995. могуће је сугерисати бар два основна закључка. За њих је све мање изгледа да ће икада бити оповргнути. Први закључак гласи да је службена сребреничка прича релативно успешно обавила свој главни пропагандни…
Приказ књиге Српске жртве Сребренице 1992—1995, Историјски пројекат Сребреница, Београд 2012.
Књига коју Милош Милојевић из Београдског културног клуба овде приказује једна је од најновијих истраживачких монографија Историјског пројекта Сребреница. Овим делом попуњава се огромна и неопростива празнина у литератури на тему страдања српског становнштва сребреничког краја током рата у БиХ, 1992. – 1995. Тежиште лажне слике коју сребренички лоби покушава да одржи је теза o…
Сребреница: има ли доказа о постојању геноцидног умишљаја?
[Текст реферата Стефана Каргановића, председника „Историјског пројекта Сребреница“ на научном скупу „Сребреница 1995.-2015: чињенице, недоумице, пропаганда“ одржаном 4. јула 2015. у Београду.] Овај научни скуп о Сребреници у Београду одржава се само две недеље после сличног скупа у Бањалуци. То је асиметрични одговор „Историјског пројекта Сребреница,“ „Фонда стратешке културе“ и „Музеја геноцида“ на раскошно промовисање…
Сведок-сарадник Хашког трибунала: случај хашког оптуженика Драгана Обреновића (2012)
[Предмет оптуженика Драгана Обреновића парадигматичан је за начин рада Хашког Трибунала. Ту су присутне све главне одреднице делатности ове нестандардне правосудне установе чији је легитимитет под сумњом од тренутка њеног настанка. Провизорност и слаба утемељеност оптужнице; врбовање суоптужених да сведоче један против других, па затим и против нових оптуженика који ће се тек накнадно појавити;…