[Оваj извод из студије професора Едварда Хермана „Политика геноцида“ илуструје методолшки приступ аутора а уједно и његову аналитичку тезу да је у данашњем времену разговор о геноциду радикално отуђен од моралних категорија и од поштовања људских жртава као таквих. Уместо тога, појам геноцида ставља се у службу политике, а не ретко то практично значи – и у службу пропаганде. У складу са тиме, геноциди су подељени на „конструктивне“ и „злочиначке“ и – разуме се – самим тим њихове жртве не могу имати исти људски статус. Конструктивни, што значи у суштини амнестирани, геноциди (примери: Салвадор и Гватемала) користе политичком програму и интересима светских хегемона; злочиначки геноциди (пример: Босна и Херцеговина, конкретно Сребреница) имају се најстрожије жигосати и казнити, јер су извршени у функцији ометања тог програма и тих интереса. Прихватањем оваквих накарадних премиса – а то је тачан опис преовлађујућег политичког дискурса у нашем времену по овом питању – долази се и до накарадне поделе жртава, на „вредне“ и „безвредне“.]
- Стефан Каргановић: Излагање на трибини „Случај Сребреница” (Факултет политичких наука у Београду, 11. марта 2016.)
- Лабораторија ICMP у Тузли и злоупотреба ДНК доказа: питања која траже одговоре