На препад, Сребренички лоби је започео нову операцију натеривања Народне скупштине Србије да усвоји резолуцију о “сребреничком геноциду” који се наводно догодио у јулу 1995. Предложену резолуцију Скупштина би требало да изгласа за неколико дана, по убрзаној процедури и пре обележавања двадесет прве годишњице Сребренице 11. јула. Временски рокови су очигледно подешени тако да се у највећој могућој мери емотивно утиче на посланике, док им се на располагање ставља минимум времена за провођење јавне расправе у вези са бројним отвореним питањима која се налазе у позадини сребреничке контроверзе.

Резолуција која се предлаже ове године понављање је сличног покушаја у Народној скупштини Србије 2010. године, што је тада са становишта лобија само делимично уродило плодом. Они тада нису постигли свој главни циљ, а то је да Скупштину приволе да се за Сребреницу изричито изјасни да представља геноцид, зашта би Србија имала да трпи тешке политичке, економске и моралне последице. Услед бурних протеста српске јавности и јавне расправе која се из тога непланирано изродила, Скупштина је била принуђена да из текста избаци реч “геноцид” и да се изјасни знатно обазривије у односу на суштинско питање. Такав исход није био прихватљив сребреничком лобију, али сада он очигледно сматра да су се стекле околности да се покушај понови. Најважнија лекција научена из искуства 2010. године и план лобија за наредних неколико дана јесте то да се противницима сребреничке резолуције онемогући довољно времена да се организују и да посланици буду лишени могућности да се пре гласања озбиљније позабаве спорним питањима.
Сребреничка резолуција која је пре неки дан предложена у Скупштини Србије следи образац резолуције коју је прошле године Велика Британија покушала да прогура кроз Савет безбедности УН, а на коју је Русија ставила вето. Оба текста стављају изразити нагласак на тврдњу да оно што се догодило у Сребреници представља геноцид и тај злочин се приписује Србији и њеном народу.

Међутим, као што “Историјски пројекат Сребреница” већ годинама наглашава, “сребренички геноцид” нема никакве везе са чињеницама или искреним саосећањем према невиним жртвама стрељања. То је у потпуности политизована ујдурма у служби агенде која нема ничег заједничког са интересима муслимана у Босни и Херцеговини, већ је срачуната да изазове трајно непријатељство између муслимана и православаца на Балкану. Циљ је да се између двеју заједница помоћу лажне оптужбе за геноцид распири узајамно исцрпљујући раздор који ће западном НАТО-у омогућити да управља овим подручјем и да пљачка његове ресурсе, док супротстављене стране све време цинично гура једне против других. Резолуција предложена у Скупштини Србије, којом се Сребреница квалификује као “геноцид”, имплицирајући да је Србија (и самим тим српски народ) одиграла улогу у тој операцији под лажном заставом, саставни је део те злобне агенде.

Јавност је за предложену резолуцију сазнала тек 29. јуна. Прозападни и про-НАТО предлагачи у Скупштини своје намере су плански држали у тајности до задњег могућег тренутка да би обезбедили усвајање резолуције у Скупштини практично без разматрања и на превару. Предлагачи ове резолуције у Србији нису заинтересовани за транспарентну јавну расправу о томе шта се стварно догодило у Сребреници, а још мање о томе има ли Србија са тиме икакве везе. Они у потпуности занемарују чињеницу да посланици у Скупштини примају плату да доносе одлуке у корист својих бирача, а не да би допустили да буду изманипулисани политичким уценама и притисцима.

Непоштена средства којима се сребренички лоби служи да прогура своју резолуцију покреће неколико значајних питања. Пре свега да ли је уопште посао српске Скупштине да изгласава политички пристрасне резолуције о Сребреници, чиме би прихватила терет кривице за нерасветљени злочин у име српског народа као целине? Да ли је исправно и у складу са доказивим чињеницама називати оно што се догодило у Сребреници – геноцидом? Да ли је коректно поставити заседу парламенту једне државе по питању од оволиког значаја а не обезбедити довољно времена за исцрпну и неспутану јавну расправу?

У Србији, као свугде у свету, насртљиви сребренички лоби не води рачуна о тим важним стварима нити се бави процедуралним.

Стефан Каргановић, председник НВО “Историјски пројекат Сребреница”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

USASerbia