На препад, Сребренички лоби је започео нову операцију натеривања Народне скупштине Србије да усвоји резолуцију о “сребреничком геноциду” који се наводно догодио у јулу 1995. Предложену резолуцију Скупштина би требало да изгласа за неколико дана, по убрзаној процедури и пре обележавања двадесет прве годишњице Сребренице 11. јула. Временски рокови су очигледно подешени тако да се у највећој могућој мери емотивно утиче на посланике, док им се на располагање ставља минимум времена за провођење јавне расправе у вези са бројним отвореним питањима која се налазе у позадини сребреничке контроверзе.
Међутим, као што “Историјски пројекат Сребреница” већ годинама наглашава, “сребренички геноцид” нема никакве везе са чињеницама или искреним саосећањем према невиним жртвама стрељања. То је у потпуности политизована ујдурма у служби агенде која нема ничег заједничког са интересима муслимана у Босни и Херцеговини, већ је срачуната да изазове трајно непријатељство између муслимана и православаца на Балкану. Циљ је да се између двеју заједница помоћу лажне оптужбе за геноцид распири узајамно исцрпљујући раздор који ће западном НАТО-у омогућити да управља овим подручјем и да пљачка његове ресурсе, док супротстављене стране све време цинично гура једне против других. Резолуција предложена у Скупштини Србије, којом се Сребреница квалификује као “геноцид”, имплицирајући да је Србија (и самим тим српски народ) одиграла улогу у тој операцији под лажном заставом, саставни је део те злобне агенде.
Јавност је за предложену резолуцију сазнала тек 29. јуна. Прозападни и про-НАТО предлагачи у Скупштини своје намере су плански држали у тајности до задњег могућег тренутка да би обезбедили усвајање резолуције у Скупштини практично без разматрања и на превару. Предлагачи ове резолуције у Србији нису заинтересовани за транспарентну јавну расправу о томе шта се стварно догодило у Сребреници, а још мање о томе има ли Србија са тиме икакве везе. Они у потпуности занемарују чињеницу да посланици у Скупштини примају плату да доносе одлуке у корист својих бирача, а не да би допустили да буду изманипулисани политичким уценама и притисцима.
Непоштена средства којима се сребренички лоби служи да прогура своју резолуцију покреће неколико значајних питања. Пре свега да ли је уопште посао српске Скупштине да изгласава политички пристрасне резолуције о Сребреници, чиме би прихватила терет кривице за нерасветљени злочин у име српског народа као целине? Да ли је исправно и у складу са доказивим чињеницама називати оно што се догодило у Сребреници – геноцидом? Да ли је коректно поставити заседу парламенту једне државе по питању од оволиког значаја а не обезбедити довољно времена за исцрпну и неспутану јавну расправу?
У Србији, као свугде у свету, насртљиви сребренички лоби не води рачуна о тим важним стварима нити се бави процедуралним.
Стефан Каргановић, председник НВО “Историјски пројекат Сребреница”