Наводни “пресретнути разговори” су кључни део доказне грађе помоћу које Трибунал у Хагу настоји да утврди кривицу српских оптуженика, и одговорност српске стране за злочине који јој се приписују. Овом важном питању посветили смо посебно поглавље у књизи “The Hague Tribunal, Srebrenica, and the Miscarriage of Justice” која се може наручити код Амазона. Документа у прилогу, из збирке ткз. пресретнутих разговора, коју је тужилаштво припремило за коришћење у предмету Драгана Обреновића, илуструју квалитет те грађе. Преписивач прислушкиваних разговора очигледно је узео на себе да изврши редакцијске резове и одреди који су делови разговора “важни” а који — “неважни,” одн. “даље је небитно”, па се по његовом нахођењу могу изоставити. Самим тим, судско веће чак није имало увид ни у интегралну садржину наводних разговора, остављајући по страни начелно питање њихове укупне аутентичности. Незаборавимо сигнификантну чињеницу да је главни истражитељ Тужилаштва МКТБЈ, Жан-Рене Руез, од власти Федерације БиХ још 1996. тражио је предају свих аудио записа и транскрипата електронских комуникација српске стране у њиховом поседу. Власти Федерације БиХ су се на тај захтев одазвале тек три године касније, 1999, и то архивском грађом оваквог квалитета.
- Dr Svetlana Radovanović: Demografske ekspertize tužilaštva Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju kao specifičan model i metod ciljne statističke konstrukcije i manipulacije
- Радован Пилиповић: Сребреница и околина у Другом светском рату