Када видимо документа која доказују умешаност Британаца у догађаје у Сребреници, можемо се само запитати како је радио Хашки трибунал и да ли је на располагању имао све релевантне доказе. То је, наравно, реторичко питање зато што су докази незнатно утицали на закључке и пресуде Трибунала, тако да је њихова расположивост готово ирелевантна. Уопште није чудно да су британске тајне службе биле умешане у пласирање приче о Србима као главним негативцима и у распиривање рата у бившој Југославији. Ипак, не очекујемо да ће сазнања која износи британски новинар и сарадник медијске куће Grayzone Кит Кларенберг решити Сребреницу. Он само опширније указује на ствари на које смо и раније сумњали. Али кључна компонента сребреничке слагалице, а што у тексту који следи није тема, поред учешћа страног је допринос унутрашњег фактора, на релацији Београд — обавештајна управа ВРС. У недостатку чврстих доказа, ту за сада само можемо да развијамо хипотезе. Са сигурношћу се може рећи да чврстих доказа још дуго нећемо имати, све док опстаје комунистичка дубока држава са обе стране Дрине.
Овако Виктор Нуждић, в. д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бањалуке, коментарише садржај докумената британског Министарства одбране са којих је недавно скинута ознака тајности.
Подсећамо, британски новинар Кит Кларенберг открио је на основу депеша које су из Сребренице слали припадници специјалне британске јединице из састава САС (Специјална ваздушна служба), да су заједно са командантом муслиманских снага у Сребреници Насером Орићем, припремали „терен за сребренички сценарио“ пре и у току јула 1995.
Кларенбергов изворни текст на енглеском језику може се прочитати овде:
https://thegrayzone.com/2023/12/27/mass-graves-britains-srebrenica/
Нови документи мењају устаљене наративе
Скидањем ознака тајности са докумената, прво у Канади, Холандији и сада у Великој Британији постаје јасно да грађански рат у БиХ нимало није био црно-бео, како је представљан у међународној јавности. Слично је и са догађајима у Сребреници из јула 1995. и можемо да очекујемо да ће се у наредним годинама многе ствари посматрати објективније, каже Нуждић за Спутњик.
Према његовим речима, евидентно је да Хашки трибунал није располагао свим доказима, када је водио процесе за наводне ратне злочине почињене током грађанског рата у БиХ, а то се види, не само по документима са којих се скида ознака тајности, већ и и из низа мемоара бивших политичара и високих војних званичника који су службовали у БиХ.
„Самим тим, сваки документ са кога се скине ознака тајности доприноси утврђивању стварног стања и чињеница о рату у БиХ, а нама је то свакако у интересу јер су Срби до те мере демонизовани да сваки, па и најмањи доказ који баца другачије светло на ратне догађаје на Западу изазива бурне реакције с обзиром на успостављене наративе“, објашњава он.
Српски народ улогу главног негативца добио је и пре избијања сукоба у БиХ, наводи Нуждић.
„Тако смо већ након избијања рата, захваљујући западним медијима, могли да чујемо приче о стотинама хиљада силованих Муслиманки, о концентрационим логорима за Муслимане и слично, што се касније испоставило као ноторна лаж. Али, било је већ касно и штета је била причињена, а самим тим, Срби су окарактерисани као злочинци“, каже он.
Нико ни помислио није да постави питање како је могуће да су Срби агресори на земљу у којој живе вековима, додаје Нуждић.
„Управо због овакве слике, стотине невиних српских цивила који су убијени у Подрињу током 1992. и 1993. нису посматрани као жртве, него је целокупан фокус усмерен само на 1995. Нажалост, игнорантски однос није се променио ни до данас, па тако ни сада немамо представника било које западне амбасаде који би присуствовали парастосима за настрадале Србе Подриња“, каже наш саговорник.
Није чудно што су Британци распиривали рат
За нашег саговорника уопште није чудно што су британске тајне службе уплетене, не само у догађаје у и око Сребренице, већ и уопште у пласирање целе приче о Србима, као и у успостављање ратне атмосфере у БиХ и бившој Југославији.
„Били смо сведоци да су и ранијих година испливали документи и канадских војних структура, где је утврђено да су Муслимани у појединачним случајевима имали намеру да пуцају на сопствене циљеве како би изазвали реакцију међународне јавности, а за то оптужили Србе. Тако да је ово само један у низу докумената који је угледао светло дана“, истиче Нуждић.
Нажалост, документи се појављују у фрагментима – када би смо били у могућности да све документе погледамо као целину, шира слика би показала каква је заиста била улога страних тајних служби у догађајима у БиХ, па и у догађајима у Сребреници, закључује он.
Након што је пре три године откривено да, упркос другачијим наводима у бројним хашким и другим пресудама, врх Републике Српске није имао план да осваја Сребреницу, најновији декласификовани тајни досијеи сугеришу значајну улогу обавештајаца британске службе МИ-6 и њене јединице САС у креирању ратних дешавања у Сребреници и околини, пише Кларенберг.
Оперативци САС-а, заједно са Насером Орићем некако су знали, много пре српског руководства, да се планира ослобађање Сребренице, а „терен“ су припремали и за „нешто ужасно“, све како би испровоцирали ваздушне НАТО ударе на српске положаје и објекте, што је претходно био циљ и Алије Изетбеговића, тврди Кларенберг.
Извор: Наука и Култура, четвртак, 4. јануар 2024. Аутор: Никола Јоксимовић