Докуменат Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију који се налази у прилогу, ICTY Exhumation update, 2013 (Ажурирани подаци о ексхумацијама, 2013) од изузетног је значаја не само за проучавање стратишта Каменица, него и за сагледавање људског биланса Сребренице у ширем смислу. У односу на изјаву коју је Томислав Савкић 2007. године дао тиму одбране Љубише Беаре, тек сада, десетак године касније, подаци које је Савкић тада изнео добијају објективну потврду. Савкић је био у тиму који је изводио асанацију терена на подручју Каменице у другој половини јула 1995. и у својој изјави он помиње да је у тој зони видео “негде око 2,500 и 3,000 Муслиманских лешева.” У својој изјави, Савкић не тврди да је бројао лешеве и подразумева се да цифра на коју се позива, која делује преувеличано, представља његов визуелни утисак а не апсолутно тачан и поуздан податак. Битно је узети у обзир чињеницу да је подручје Каменице било једна од тачака где се одиграо нарочито крвав борбени судар између колоне 28. дивизије АБиХ у пробоју из Сребренице и Војске Републике Српске. Ни Тужилаштво МКТБЈ, нити једно од већа у својој пресуди, никада није тврдило да је Каменица била место масовног погубљења ратних заробљеника. Самим тим, за узрок присуства људских остатака у тој зони морамо потражити неко друго објашњење. Поред Савкићеве изјаве очевица са ратишта после завршених борбених дејстава, сада располажемо и са низом других објективних доказа не само о томе да људски остаци нађени код Каменице највероватније воде порекло од легитимних борбених дејстава, него и о могућем стварном броју погинулих, који је све ближи Савкићевој приближној процени. Један од преживелих из колоне, Нуриф Мемишевић, у својој изјави истражитељима Хашког трибунала (у прилогу) такође број мртвих на подручју Каменице процењује на “2,000 до 3,000,” слично Савкићу. То не значи да их је заиста толико било, али сугерише изузетно велики број лешева који је морао снажно деловати на посматрача. Такође у прилогу доносимо и видео исказ једног борца АБиХ из колоне (видети између 6 00 и 6 17 минута) који помиње Каменицу и потврђује да су тамо, поред других места, током пробоја вођене борбе са ВРС. Али овоме се мора додати и један уникатан објективан доказ од изузетног значаја. То је ICTY Exhumation update, 2013, што представља ажурирани збир идентификованих појединаца у масовним гробницама везаним за Сребреницу. У односу на Каменицу, на стр. 3/6 овог сумарног документа помињу се цифре за масовне гробнице Каменица, и то гробница 4 (186), гробница 6 (185), гробница 8 (51), гробница 9 (210) и гробница 10 (382). Збир тих до сада (2013. година) идентификованих појединаца у масовним гробницама Каменица износи 1,014. Објективан закључак који следи је то да је Каменица, која није била место погубљења, по свој прилици била место масовних губитака АБиХ као последица легитимних борбених дејстава против ВРС. Барем, ситуација је била таква у априлу 2013, када је овај извештај МКТБЈ објављен. Није познато да ли је МКТБЈ објављивао ажуриране податке овакве врсте и после тога. Поред тога што бацају специфично светло на количину и порекло људских остатака на подручју Каменице, ови подаци такође у значајној мери модификују и перцепцију о вероватном броју стрељаних ратних заробљеника после пада Сребренице, званично око 8,000. Сада би се за бар једну осмину од те цифре могло рећи да је мало вероватно да су били жртве погубљења, па самим тим ни импутираног “геноцида.” До каквих би се још увида дошло када би сва места масовних укопа после пада Сребренице била систематски подвргнута исцрпној анализи? Али то је већ посао за нову Комисију за Сребреницу коју формира Влада Републике Српске.