Month: January 2018

Многи су приметили да сребренички лоби чињенице уопште не занимају. Аутистичком жестином, он је с разлогом усмерен на само једну ствар, а то је да онемогући објективно испитивање догађаја у Сребреници у јулу 1995. године. Средишње и неприкосновене тезе његовог наратива гласе да је српска страна у Сребреници погубила 8,000 муслимана и да тај догађај…

Незаслужено непознат широј јавности, генерал португалске армије Карлос Мартинс Бранко по много чему је једна од важних недостајућих карика у предмету Сребреница. Као високи официр португалских оружаних снага (у саставу НАТО пакта, то се подразумева) током сукоба деведестих, Мартинс Бранко је више година боравио на просторима бивше Југославије. Формално, он се налазио у саставу мисије…

У наставку својих мемоара „Рат на Балкану,“[1] португалски генерал Карлос Мартинс Бранко, који се деведесетих година, у време ратних дејстава на територији бивше Југославије, налазио на стратешки важном положају заменика шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и Босну и Херцеговину (1994-1996), саопштава своја додатна сазнања о дешавањима на подручју Сребренице у јулу 1995. За разлику…

  Генерал Карлос Мартинс Бранко (Carlos Martins Branco) је једна од најинтересантнијих (а донедавно уједно и најнедоступнијих) личности у сребреничкој контроверзи. Са своје загребачке осматрачнице, као високи функционер Унпрофора, на положају заменика шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и Босну и Херцеговину (1995-1996), португалски генералштабни официр (тада пуковник, касније пензионисан као генерал) Мартинс Бранко…

  Текст који следи је реферат Стефана Каргановића прочитан на XII семинару Удружења за међународно право који је одржан на Тари 5. – 9. јуна 2013. Тема текста је анализа начина како се пред Хашким трибуналом доказују неке од кључних тачака оптужнице у вези са масакром у Сребреници. Текст је тематски релевантан сам по себи,…

Извештај генерала Армије БиХ Расима Делића поднет Скупштини БиХ 30. јула 1996. У тексту се истичу разлози који су, по Делићевом мишљењу, допринели паду сребреничке енклаве и наводе се количине оружја и опреме испоручене 28. дивизији у Сребреници противно уговору о успостављању демилитаризоване зоне. Извештај Скупштини БиХ о војним разлозима за пад Сребренице

Међународни кривични трибунал за бившу Југославију у Хагу формално је завршио своју неславну каријеру и затворен је последњег дана децембра 2017. године. Преостале послове довршиће незфрапно названи “Резидуални механизам.” Трибунал је своју делатност заокружио арогантно насловљеним, самочеститајућим документарним филмом Srebrenica Genocide: No Room For Denial, постављеним па напрасно скинутим, и затим опет постављеним, на његовој интернет…

Између 1996. и 2001. међународни тимови форензичара Тужилаштва Хашког Трибунала откопавали су масовне гробнице на подручју Сребренице и обрађивали су њихов садржај. У тој фази ексхумација при обради посмртних остатака била је кориштена методологија аутопсијских извештаја, коју је неколико година касније заменило ДНК упаривање. У прилогу је репрезентативан узорак аутопсијских извештаја које су стручњаци у…

Овај документ — стенографска белешка са седнице Председништва БиХ у Сарајеву 11. августа 1995. која је била посвећена догађајима на подручју Сребренице предходног месеца — разрешава неколико важних недоумица. Пре свега, председник Алија Изетбеговић процењује да је стварни број стрељаних око 3,000, а не цифра од око 8,000 која је касније ушла у употребу, и…

Материјал који стављамо пред читаоце од ванредног је значаја за правилну процену дешавања на подручју Сребренице након што су српске снаге 11. јула 1995. заузеле енклаву. Састоји из неколико десетина изјава припадника мешане војне и цивилне колоне Армије БиХ која је у пуном борбеном поретку, преко близу 60 километара српске територије, у ноћи 11. на…