Материјал који стављамо пред читаоце од ванредног је значаја за правилну процену дешавања на подручју Сребренице након што су српске снаге 11. јула 1995. заузеле енклаву. Састоји из неколико десетина изјава припадника мешане војне и цивилне колоне Армије БиХ која је у пуном борбеном поретку, преко близу 60 километара српске територије, у ноћи 11. на 12. јули 1995 кренула у пробој из сребреничке енклаве према територији под контролом муслиманских власти у Тузли.

Није спорно, а то је потврдио и војни вештак Тужилаштва Хашког трибунала Ричард Батлер, да је мешовита колона представљала легитимни војни циљ и да борбена дејства српских снага против колоне за време пробоја нису представљала ратни злочин.[1] Једино преостало спорно питање односи се на тежину губитака које је колона претрпела. Заправо, то питање није толико спорно колико се доскора о њему уопште није ни расправљало. Разлог за то лежи у пракси да се погинула лица из колоне редовно мешају са жртвама стрељања у настојању да се број жртава повећа и да би оптужница против српске стране звучала што страшније, а теза о почињеном геноциду – веродостојније.

Утемељење релативно поуздане емпиричке слике о томе колико је било погинулих из колоне, а колико заробљених па погубљених, представља један је од најизазовнијих истраживачких задатака везаних за Сребреницу. Упоредна анализа тих величина открива не само једну нову и прећутану димензију сребреничке трагедије, масовно страдање путањом пробоја, већ покреће и низ критичких питања о томе како и зашто је до тог страдања дошло.

Укратко, ради се о преко 20 документованих места борбених судара између колоне и јединица Војске Републике Српске после пада Сребренице 11. јула 1995. Према исказима учесника и очевидаца, који се овде систематски објављују по први пут, у тим борбама губици муслиманске стране били су огромни. Значај тих исказа тешко је преценити. Преживели су, како се види по датумима и подацима у самим изјавама, водили разговоре са званичним представницима разних органа муслиманских власти непосредно по доласку у Тузлу. Њихови утисци су тада били свежи, а званична прича о Сребреници тада још није била обликована да би могла значајно утицати на садржај њиховог исказа. Ове изјаве представљају примарне изворе у најбољем и најдраматичнијем смислу те речи. Њихов садржај потврђује оцену Петра Искендерова, вишег научног сарадника Руске Академије Наука, и рецензента монографије Сребреница: деконструкција једног виртуелног геноцида [2] да „питање губитака војне колоне 28. дивизије муслиманске армије“ представља „фундаментално истраживање“ које доприноси бољем сагледавању сребреничког питања. Искендеров додаје:

„Стварну историју борбених судара војне колоне 28 дивизије са српским снагама муслиманске власти у Сарајеву и западна средства масовног информисања током наредних година игнорисали су и брижљиво прећуткивали. Јер не само да се она не уклапа у слику која се намеће светском јавном мњењу о кривици босанских Срба и Београда за такозвани ‘геноцид у Сребреници,’ већ би ту потпуно лажну конструкцију могла и да сруши.“ [3]

Следи табеларни приказ садржаја ових изјава по местима где су се догодили борбени контакти између муслиманске колоне и снага ВРС:

МЕСТА ДОГАЂАЊА И ПРОЦЕНЕ БРОЈА ЖРТАВА

Каменица

Адемовић, Шевал, 01008095: 200-250 мртвих
Алић, Хасан, 00371752: 7 мртвих, 7 озбиљно рањених
Дедић, Сулејман, 01189551: велики број мртвих и рањених
Хасановић, Сеад, 03021141: “пуно” виђених лешева, најмање 100 поред потока
Јусуфовић, Азмир, 00464628: 300 убијено, 100 рањено
Ковачевић, Садик, 00371749: око 200 убијених
Мемишевић, Нуриф, 00396028: 2000-3000 мртвих
Муминовић, Бехудин, 00464352: 6 лешева
Муратовић, Кадрија, 01185372: “хиљаде” мртвих
Османовић, Рамо, 00512683: неколико стотина убијених и 300-400 рањених
Рамић, Садо, 01008163: око 1.000 мртвих
Салкић, Абдулах, 01008169: неколико стотина мртвих
Рамић, Омер, 01189559. Видео “много мртвих и погинулих.“

Коњевић Поље

Адемовић, Бекир, 01185273: “много тела”
Алић, Мевлид, 00371771: много мртвих и рањених дуж пута за Баљковицу
Смајловић, Мухамед, 00953447: процењује 500-1.000 мртвих

Липањ

Хасановић, Сеад, 03021141: “много лешева”

Сандићи

Муминовић, Бехудин, 00464352: видео масовно укопавање око 500 лешева
Смајловић, Мухамед, 00953447: процењује 200 мртвих
Зукановић, Бего, 00371759: видео пет побијених; касније „неколико“ како су погинули

Област Јадра

Јусуфовић, Азмир, 00464628: многи погинули, нема процене

Буљин

Авдић, Енвер, 00371746: 1000 погинулих
Ковачевић, Садик, 00371749: 30 погинулих
Механовић, Хасмир, 00371774: око 100 погинулих
Мемишевић, Нуриф, 00396028: видео много костура и делова тела
Османовић, Назиф, 01008158: 100 погинулих и много рањених
Рамић, Садо, 01008163: 50 погинулих
Смајловић, Мухамед, 00953447: 30 погинулих, 45 повређено
Рамић, Омер, 01189559. Видео „много мртвих и погинулих.“

Шума близу Буљина

Механовић, Хашмир, 00371774: 20 погинулих мушкараца

Шушњар околина

Мустафић, Хусејн, 00401647: “стотине погинулих”

Баљковица

Дедић, Сулејман, 01189551: лешеви и непријатан смрад
Хакић, Нермин, 01185308: видео људе како гину, нема процене
Механовић, Хашмир, 00371774: пет мртвих војника и цивила
Мустафић, Хусејн, 00401647: пет мртвих
Салкић, Абдулах, 01008169: на путу од Каменице неколико стотина лешева
Смајловић, Мухамед, 00953447: много црних и распаднутих лешева

Сућеска

Алић, Мевлид, 00371771 : тучени артиљеријом, нема процене губитака

Кравица

Адемовић, Шевал, 01008095: “много мртвих и рањених”
Хусић, Рамиз, 00813498: 12 самоубистава
Кадрић, Мидхат, 00371768: “велики број погинулих”
Мемишевић, Нуриф, 00396028: “много људи” погинуло и осакаћено у артиљеријском нападу
Мустафић, Хусејн, 00401647: “много погинулих и раскомаданих лешева”
Орић, Фадил, 00512727: “неколико стотина” погинулих

Калдрмица

Халиловић, Суљо, 01008121: 1,000 погинулих и неколико стотина рањених

Цеста Удрч–Баљковица

Салиховић Селвид, 00371738: “неколико стотина лешева”

Црни Врх

Хакић, Нермин, 01185308: видео како људи гину целим путем од Сребренице

Снагово

Адемовић, Шевал, 01008095: видео тела изгинулих и много рањених
Дедић, Сулејман, 01189551: велики број погинулих и непријатан мирис од лешева
Јусуповић, Шефик, 01185316: 18 погинулих
Османовић, Назиф, 01008158: “многи погинули и рањени”

Јаглић

Халиловић, Осман, 00818527: чуо да су многи изгинули и били рањени
Муратовић, Кадрија, 01185372: троје мртвих и много рањених

Село Шиљковићи

Халиловић, Осман, 00818527: чуо да је било 30 мртвих, 42 рањено

Село Первани

Мемишевић, Нуриф, 00396028: шест мртвих

Веља Глава

Рамић, Садо. 01008163: 20 мртвих

Лолићи цеста

Мемишевић, Нуриф, 00396028: 200 мртвих

Церска

Авдић, Енвер, 00371746: oкo 100 мртвих

Неидентификована места

Алић, Хасан, 00371752: око 1.000 изгинулих на 8 км од Каменице
Ефендић, Менсур, 01189563: видео на десетине лешева дуж целог пута
Халиловић, Осман, 00818527: видео 30-40 лешева и 20 самоубистава
Хусић, Рамиз, 00813498: 44 лешева, 10 рањено
Јусуповић, Шефик, 01185316: “стотине погинулих Муслимана” у шуми
Ковачевић, Садик, 00371749: око 300 погинулих
Кадрић, Мидхат, 00371768: око 500 погинулих
Муминовић, Сејдалија, 00371757: пет погинулих на једној тачки, „велики број“ изгинулих и рањених на другој
Муратовић, Кадрија, 01185372: лешеви и раскомадана тела у шуми
Орић, Мехо, 01008156: 70 изгинулих
Салчиновић, Садик, 02112340: шест мртвих
Вејзовић, Гадафи, 01185356: “стотине лешева” у шуми

После имена и презимена сваког сведока наведен је број његове изјаве у архивском систему Хашког трибунала, EDS. Затим се наводи сажетак онога што сведок каже да је видео. Појединости се могу прочитати у изјавама, које се налазе у продужетку.

Од многих питања која овај материјал покреће, издвајамо само следећа. Ако су све те изјаве дате у лето 1995. године, зашто смо чекали више од деценије ипо да би их могли прочитати и анализирати? Зашто те изјаве нису биле предочене на сребреничким суђењима пред Хашким трибуналом да би и судска већа и шира јавност стекли прецизнији и контектуалнији увид у догађаје после пада енклаве? Ако је тај материјал у целини „ослобађајуће“ природе, јер сугерише један посебан статистички значајан извор легитимних муслиманских губитака у критичном периоду после 11. јула 1995, и ако се сво време налазио у архиву Хашког Тужилаштва, зашто Тужилаштво – као што правила 66 и 68 доказног поступка [4] налажу – тај материјал по службеној дужности није доставило одбранама да га најефектније употребе? Ако би упоредили места погибије припадника колоне у борбеним дејствима са местима где од 2002. године Међународна комисија за нестала лица (ICMP) и Институт за нестале особе БиХ врше ексхумације па се испостави да се она у основи географски поклапају, какве ће то импликације имати по доказивање геноцида или ратног злочина било какве врсте на тим подручјима после заузимања Сребренице?

Значај овог материјала је непрецењив за професионално истраживање и расветљавање сребреничких догађаја. Један конкретан пример ће то показати.

Располажемо са пет изјава преживелих припадника колоне који описују борбена дејства и страховите губитке које је колона претрпела када је 13. јула 1995 пролазила у непосредној близини села Кравице. [5] Бехудин Муминовић изјављује да је у готово истом временском периоду са локације оближњег села Сандићи посматрао како српске снаге врше масовни укоп, по његовој процени, око 500 лица. Следећег дана, 14. јула, догодио се масакр заробљених Муслимана у Земљорадничкој задрузи у Кравици, где су били смештени. Тај масакр несумњиво представља кривично дело. Проблем око утврђивања чињеница јасан је већ на први поглед. У радијусу од неколико километара догодио се масовни губитак људских живота али из два правно потпуно различита узрока. Један узрок била су легитимна борбена дејства против колоне на километар од пута Братунац – Коњевић Поље који пролази кроз Кравицу и поред задруге, други узрок је била прекомерна примена силе од стране стражара у просторијама задруге, што је резултирало убиством тешко утврдивог броја заробљеника. Посмртни остаци и погинулих и побијених сахрањени су у непосредној близини, формирајући на тај начин комплекс масовних гробница Глогова, Зелени Јадар и Равнице.

Теза тужилаштава у Хагу и у Сарајеву јесте да су све особе покопане у близини Кравице (масовне гробнице Глогова и друге) без разлике жртве масакра заробљеника који се догодио у пољопривредној задрузи и да се њихова смрт зато може довести у везу са кривичним делом геноцида почињеним на ширем подручју Сребренице. [6]

Како раздвојити настрадале према највероватнијем узроку њихове смрти? Да ли је сведок који је из Сандића видео масовни укоп посматрао сахрану погинулих припадника колоне или заробљеника, побијених у задрузи? Кривични поступак у вези са Сребреницом на овом и другим местима великим делом зависи од савесне и систематске анализе расположивих података да би се дошло до правих одговора на оваква питања.

Једини начин да се та разлика повуче, имајући увек у виду да тачан број настрадалих ни у једној ни у другој категорији вероватно никада неће бити познат, јесте формирање што шире базе емпиричких података која ће обухватити све расположиве примарне изворе, укључујући запажања очевидаца и резултате форензичких истраживања. Само такав комбинован и мултидисциплинаран приступ омогућиће нам да се приближимо истини о трагичним догађајима на подручју Сребренице у јулу 1995. Али то је неспојиво са политичким инсистирањем на постизању унапред зацртаних резултата. То подразумева политички неутралан, строго објективан и научни приступ.

Напомене:

[1] Сведочење вештака Тужилаштва Ричарда Батлера у предмету Поповић и други, 23. јануара 2008, Транскрипт, стр. 20244, редови 19-25 и 20245, ред 1.

[2] Стефан Каргановић и Љубиша Симић, Издање Историјског пројекта Сребреница, Београд 2010.

[3] Op. cit., стр. 9.

[4] ICTY Rules of Procedure and Evidence, http://www.icty.org/sid/136

[5] Поред ових извора, у Извештају Холандског института  за ратну документацију (NIOD) помиње се и изјава Хакије Мехољића, шефа полиције и члана политичког вођства енклаве Сребреница за време сукоба, дата холандским истражитељима, где стоји: „Напади на колону на подручјима Кравице, Коњевић Поља и Нове Касабе проузроковали су највећи број погинулих.“ NIOD Report, Chapter 1, Part IV, “The journey from Srebrenica to Tuzla”.

[6] За опширнију расправу по овом питању, видети извештај о догађајима у Кравици са вештачења пред Судом БиХ на овој интернет презентацији, http://http://srebrenica-project.org/2018/01/08/%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D1%83%D0%B4-%D0%B1%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B5-%D0%B8-%D1%85%D0%B5/www.srebrenica-project.com/sr/index.php?option=com_content&view=article&id=119%3A-1995-&catid=12%3A2009-01-25-02-01-02&Itemid=1

ИЗЈАВЕ ПРЕЖИВЕЛИХ ИЗ ПРОБОЈА КОЛОНЕ АРБиХ:

Ademovic Seval

Avdic Nedzad

Halilovic Osman

Husic Ramiz

Kadric Midhat

Memisevic, Nurif

Muminovic Behudin

Mustafic Husejn

Ramic Sado

Smajlovic Muhamed

Ademovic Bekir

Alic Hasan

Alic Mevlid

Avdic Enver

Bego Zukanovic

Hakic Nermin

Halilovic Suljo

Kaljevic Rifet

Kovacevic, Sadik

Mehanovic Hasmir

Muminovic Serdalija

Mustafic Zazim

Oric Meho

Salcinovic Sadik

Salihovic Selvid

Salkic Abdulah

Vejzovic Gadafi

Gracanlic Dzemo

Efendic Mensur

Jusupovic Sefik

Muratovic Kadrija

Mustafic Husejn

Ramic Sado

Dedic Sulejman

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

USASerbia