Предмет Шешељ као допуна Локлендове “Травестије”

Има ли правде (или бар поштовања за процесне норме цивилизованог правосуђа) пред хашким Трибуналом ? У односу на предмет Војислава Шешеља, то питање је примерено независно од начина како било ко доживљава ставове овог политичара. Овај коментар је писан 2014. године. После скоро дванаест година ванправосудне агоније у притворској јединици Међународног кривичног суда за бившу…

Суђење Радовану Караџићу улази у завршну фазу (2014.)

Тужилаштво и одбрана су дали своју завршну реч на суђењу Радовану Караџићу, бившем председнику Републике Српске, које је закључено 2. маја 2014. Суђење је спроведено пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу. Укупно је саслушано 195 сведока тужилаштва и 238 сведока одбране. Тужилац Алан Тигер је тражио максималну казну – доживотни затвор за…

Др. Срђа Трифковић: Употреба и злоупотреба једног мита

Текст који следи је предговор др Срђе Трифковића књизи “Доказивање геноцида пред хашким Трибуналом”, у издању Историјског пројекта Сребреница. На рушевинама Европе, после слома 1914, никле су две сличне, модернизујуће, материјалистичке, антитрадиционалне, гностичке идеологије: бољшевизам и фашизам. Тек на измаку ХХ века, након што су обе поражене у размаку од пола века, постало је јасно…

др Вишеслав Симић: МКТБЈ и производња историје

У свом арогантном настојању да илуструје Орвелову сентенцу да ко контролише садашњост има и моћ да контролише прошлост, хашки Трибунал није рачунао на бритке аналитичке способности др. Вишеслава Симића. Као правосудна експозитура држава које су га основале и њихових служби које су га кадрирале, Трибунал наравно не контролише ништа, него само испуњава добивене задатке. Привођењем…

Тема коју би хашки Трибунал најрадије заташкао: састанак Кареманса и Младића у хотелу Фонтана 11. јула 1995

Видео снимци састанака одржаних у хотелу Фонтана у Братунцу 11. и 12. јула 1995. су кључни игнорисани докази који су изостављени не само из званичног сребреничког наратива, него такође углавном и из судских поступака вођених у Хагу. Из разлога који су очигледни, тужилаштву одговара да ове доказе гурне у страну. Изненађујуће је, међутим, да се…

Како је Тужилаштво хашког Трибунала користило изјаве лажног сведока Момира Николића

Свака од главних тврдњи у вези са Сребреницом која је била изнета пред хашким Трибуналом, уколико би ишли довољно уназад, може се повезати са исказом неког лажног сведока или предочавањем неког кривотвореног доказа. Сведок-сарадник МКТБЈ Момир Николић је један од живих примера (poster boy, како би се на енглеском рекло) ове чињенице. У страху од…

Емпиријска потврда етнички дискриминаторске казнене политике хашког Трибунала

Сви који прате рад хашког Трибунала, сада преименованог у Механизам, свесни су огромног талога лицемерја, неправног понашања, циничког изигравања устаљених процесних начела и невешто скривене етничке предрасуде што од самог почетка 1993. године оптерећује делатност ове илегалне установе. У нашем документарном филму The Rogue Tribunal  (на енглеском) или Безакони суд (на српском) подробно смо приказали…

др. Јован Милојевић: Кад правда затаји – студија казнене политике хашког Трибунала

Есеј о политици кажњавања хашког Трибунала “Кад правда затаји” награђен је од стране италијанске фондације Ђузепе Торе из Болоње 2018. године. Следеће 2019. године објављен је у оквиру критичке студије The Hague Tribunal, Srebrenica, and the Miscarriage of Justice (Unwritten History, Chicago). Аутор др. Јован Милојевић је професор политичких наука у САД.  Студија проф. Милојевића…

Проф. Смиља Аврамов: Геноцид као правна одредница

Пок. професорка др. Смиља Аврамов предавала је међународно право на Правном факултету Универзитета у Београду и важила је за светски признатог стручњака из те области права. У својим многобројним радовима, посебну пажњу посвећивала је питању геноцида. У овом интервјуу за емисију “Пријатељ Божији” др. Аврамов објашњава значење појма геноцида као правне категорије и његову примену.

Десети диверзантски одред: Мазање очију – када вам неко да лимун, направите лимунаду!

Десети диверзантски одред је један од кључних актера у сребреничким догађајима. Из редова те јединице потиче “крунски сведок” Дражен Ердемовић који је, по свему судећи углавном лажно, сведочио о стрељању наводно 1,200 заробљеника на локалитету Пилице. Дуго времена и из загонетних разлога Ердемовићеви саучесници, које је још приликом хапшења 1996. године именовао, нису били предмет…

USASerbia