Трибунал у Хагу

Бритка критика начина како хашки Трибунал у својим пресудама тумачи и примењује појам геноцида, из пера проф. Џорџа Самјуелија. Геноцид, за који се није судило у Нирнбергу, понос је и слава УН трибунала. Међународни кривични суд за Руанду (МКСР), који се појавио више од годину дана након што је оформљен Међународни кривични суд за бившу Југославију…

“Заједнички злочиначки подухват” један је од најпроблематичнијих института које користи Хашки трибунал да би дошао до свога циља, а то је осуда оптуженог. Академски текст адвоката др Слободана Стојановића на ову важну тему објављен је у часопису „Бранич“ бр. 3-4/2004, затим у неколико других публикација, али у атмосфери полуколонијалне окупације није доживео ни изблиза онакву пажњу…

Појам геноцида треба да буде резервисан за оне случајеве гдје се свјесно покушава уништити један народ. Тако нешто се није десило у Босни нити се дешава у данашњој Сирији, пише ванредни универзитетски професор Шел Магнусон (Kjell Magnusson). Наставник Улф Мартинсон је је вјероватно у праву када тврди да је настава историје на много начина површна.…

У децембру 2015. године српске власти су ухапсиле Брана Гојковића, последњег непроцесуираног припадника Десетог диверзантског одреда осумњиченог за учешће у стрељању заробљеника на локалитету Брањево, у јулу 1995. Сви који су очекивали јавно суђење и исказ оптуженог у вези са злочинима којима се терети на том локалитету остали су разочарани. Правосудни органи су муњевитом брзином…

Проф. А. Мезјаев предаје међународно право на универзитету у Казању. За његово име је везана једна од бизарнијих одлука Хашког трибунала, када је Секретаријат одбио захтев генерала Ратка Младића да проф. Мезјаев буде постављен у тим његових бранилаца. Образложење Трибунала несумњиво представља један од врхунаца његове бахатости и професионалног непоштења. Секретаријат је Мезјаева обавестио да…

Проф. Паул Мојзес је рођен и стекао је део вишег образовања на територији бивше Југославије. Од како се после Другог светског рата иселио у САД, активан је као професор философије и у међуконфесионалном дијалогу. Познат је по ставу да су на почетку двадесетог века Срби и други балкански хришћански народи извршили први геноцид у Европи,…

Са правног становишта, ово питање се мора поставити, јер се у противном не можемо озбиљно бавити судбином погубљених  муслиманских заробљеника након пада Сребренице 11. јула 1995.  године.  То би се погубљење могло представити на само два начина: (1) као масакр великих размера, који представља груби прекршај закона и обичаја рата, или (2) као геноцидно дело.…

Др Милан Благојевић, професор права и судија Окружног суда у Бањалуци, већ дуже време се јавља са убојитим анализама правосуђа у Босни и Херцеговини, али такође и са запаженим и стручно утемељеним критикама праксе Трибунала у Хагу. У “Политичкој анатомији једне пресуде,” др Благојевић пружа осврт на првостепену пресуду у предмету Радована Караџића. У тексту…

Аутор ове књиге, др. Слободан Стојановић, је био бранилац у хашком Трибуналу. Имао је могућност да из прве руке прати рад Трибунала не само у предмету Жигић где је био анагажован, него и током суђења Слободану Милошевићу. Његова професионална анализа начина како Трибунал суди и пресуђује садржана је у овој минуциозно истраженој и документованој студији.…

Угледни професор политикологијe религије и оснивач те научне области, др Мирољуб Јвтић, разматра Сребреницу у светлу одговорности за избијање рата у Босни и Херцеговини деведесетих година прошлог века. Он тврди да је за стварање околности које су покренуле рат у БиХ 1992. примарно  одговорна Исламска заједница (ИЗ) БиХ, а затим СДА Алије Изетбеговића. Његова теза…