Рат на Балкану – мемоари једног португалског официра (2)

У наставку својих мемоара „Рат на Балкану,“[1] португалски генерал Карлос Мартинс Бранко, који се деведесетих година, у време ратних дејстава на територији бивше Југославије, налазио на стратешки важном положају заменика шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и Босну и Херцеговину (1994-1996), саопштава своја додатна сазнања о дешавањима на подручју Сребренице у јулу 1995. За разлику…

Рат на Балкану – мемоари једног португалског официра (1)

  Генерал Карлос Мартинс Бранко (Carlos Martins Branco) је једна од најинтересантнијих (а донедавно уједно и најнедоступнијих) личности у сребреничкој контроверзи. Са своје загребачке осматрачнице, као високи функционер Унпрофора, на положају заменика шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и Босну и Херцеговину (1995-1996), португалски генералштабни официр (тада пуковник, касније пензионисан као генерал) Мартинс Бранко…

Како се пред МКТБЈ доказује масовно убиство? Тестирање наратива у Брањеву/Пилици

  Текст који следи је реферат Стефана Каргановића прочитан на XII семинару Удружења за међународно право који је одржан на Тари 5. – 9. јуна 2013. Тема текста је анализа начина како се пред Хашким трибуналом доказују неке од кључних тачака оптужнице у вези са масакром у Сребреници. Текст је тематски релевантан сам по себи,…

Извештај генерала Расима Делића о разлозима за пад Сребренице (1996)

Извештај генерала Армије БиХ Расима Делића поднет Скупштини БиХ 30. јула 1996. У тексту се истичу разлози који су, по Делићевом мишљењу, допринели паду сребреничке енклаве и наводе се количине оружја и опреме испоручене 28. дивизији у Сребреници противно уговору о успостављању демилитаризоване зоне. Извештај Скупштини БиХ о војним разлозима за пад Сребренице

Нежаљени сумрак Хашког Трибунала

Међународни кривични трибунал за бившу Југославију у Хагу формално је завршио своју неславну каријеру и затворен је последњег дана децембра 2017. године. Преостале послове довршиће незфрапно названи “Резидуални механизам.” Трибунал је своју делатност заокружио арогантно насловљеним, самочеститајућим документарним филмом Srebrenica Genocide: No Room For Denial, постављеним па напрасно скинутим, и затим опет постављеним, на његовој интернет…

Аутопсијски извештаји форензичара Тужилаштва МКТБЈ, 1996. до 2001.

Између 1996. и 2001. међународни тимови форензичара Тужилаштва Хашког Трибунала откопавали су масовне гробнице на подручју Сребренице и обрађивали су њихов садржај. У тој фази ексхумација при обради посмртних остатака била је кориштена методологија аутопсијских извештаја, коју је неколико година касније заменило ДНК упаривање. У прилогу је репрезентативан узорак аутопсијских извештаја које су стручњаци у…

Документ Хашког Трибунала 01824931: Стенографска белешка седнице Председништва БиХ одржане 11. августа 1995.

Овај документ — стенографска белешка са седнице Председништва БиХ у Сарајеву 11. августа 1995. која је била посвећена догађајима на подручју Сребренице предходног месеца — разрешава неколико важних недоумица. Пре свега, председник Алија Изетбеговић процењује да је стварни број стрељаних око 3,000, а не цифра од око 8,000 која је касније ушла у употребу, и…

Изјаве преживелих сведока пробоја из Сребренице према Тузли колоне 28. дивизије Армије Босне и Херцеговине у јулу 1995.

Материјал који стављамо пред читаоце од ванредног је значаја за правилну процену дешавања на подручју Сребренице након што су српске снаге 11. јула 1995. заузеле енклаву. Састоји из неколико десетина изјава припадника мешане војне и цивилне колоне Армије БиХ која је у пуном борбеном поретку, преко близу 60 километара српске територије, у ноћи 11. на…

Енди Вилкоксон: Брањево/Пилица – кратконожне лажи Хашког Трибунала

Како је раскринкан најбоље „документовани“ део подметнуте сребреничке приче Увод: Стефан Каргановић Оштро око приљежног сарадника „Историјског пројекта Сребреница“ Ендија Вилкоксона запазило је још један марифетлук „Међународног кривичног суда за бившу Југославију“, популарније познатог као Хашки Трибунал. У реду, ако израз марифетлук сребреничком лобију и „невладиним организацијама“ које пропагирају рад Трибунала делује превише простачки и…

Зашто су 8,000 стрељаних аргентинаца жртве другог реда које се не квалификују за геноцид?

Сензационална недавна открића у вези са злочинима које су починили бивши шеф аргентинске војне хунте генерал Хорхе Рафаел Видела и његови сарадници пружају нам увид у двојне аршине који важе у примењивању такозване „међународне правде“. Буеносаирески дневник “La Nacion” [2] наводи изјаву генерала Виделе где он признаје да је током своје седмогодишње владавине у Аргентини,…

USASerbia