Једна од изразитих карактеристика наводног “геноцида” у Сребреници  је одсуство непосредних сведока и материјалних доказа, ако се изузму аутопсијски извештаји, који главне линије сребреничког наратива заправо доводе у питање. Као противдоказ могли би се навести сведок-сарадник Тужилаштва МКТБЈ, Дражен Ердемовић, а поред њега још неколико наводних сведока за које се тврди да су побегли са стрељања или су се чудом спасили. Међутим, веродостојност тих “сведока” је упитна из низа разлога. Ердемовићева прича настала је у циљу добијања ниже казне, а изјаве осталих сведока оптерећене су бројним противречностима и  материјалним нетачностима, што сугерише да су били припремљени. Неколико извештаја из непристрасних страних извора који следе указују на оскудицу поузданих и објективних сведока који би могли убедљиво потврдити да се у јулу 1995. на подручју Сребренице догодило убијање масовних размера, као што се тврди.

Џонатан Рупер, бивши уредник у британском BBC-ју, у свом тексту „Игра бројкама,“ преноси да је многим страним извештачима био дат отворен приступ одмах после пада Сребренице:

“…неких 30 страних новинара је посетило област Сребренице убрзо после њеног пада. Ниједан није објавио било какву потврду оптужби о масовним убијањима, а један од њих, Жак Мерлино из француске телевизије Антена 2 (Jacques Merlino, Antenne 2), известио је да није пронашао ништа.”  [1]

УН су убрзо почеле да испитују и избегле из Сребренице, који су били смештени у околини Тузле, о евентуалним кршењима људских права. С тим у вези, Тим Бучер из лондонског Дејли телеграфа од 24. јула, 1995. пише:

“Након пет дана интервјуисања, главни истражитељ Уједињених нација по питању наводних кршења људских права за време пада Сребренице није нашао ниједно сведочење о  злочинима из прве руке.

“Високи комесар УН за људска права, перуански дипломата Хенри Виленд (Henry Wieland) изјавио је јуче: ‘… нисмо нашли ни на кога ко је својим очима видео неки злочин.’

„…Х. Виленд је стигао у Тузлу, босански град у који су одведене готово све избеглице из Сребренице, заједно с тимом истраживача ради скупљања доказа о кршењу људских права… Он је рекао да је његов тим разговарао с великим бројем муслимана у главном избегличком логору на тузланском  аеродрому и у другим сабирним центрима али да ниједан непосредни сведок није нађен…” [2]

Др. Дик Сконорд (Dick Schoonoord) из Холандског института за ратну документацију (NIOD) потврдио је на почетку 2005. године: “Током истраживања у Босни и Херцеговини нисмо успели да нађемо никога ко је био сведок масовног убиства или ко је био спреман да говори о судбини несталих мушкараца.“ [3]

Упутнице:

[1] Jonathan Rooper, The numbers game, у E. Hermann [ed.] “Srebrenica massacre”, стр.116

[2] Tim Weiner, “U.S. Says Serbs May Have Tried To Destroy Massacre Evidence,” New York Times, October 30, 1995

[3] Наведено у упутници 43, op. cit., Jonathan Rooper, The numbers game, E. Hermann [ed.] “Srebrenica massacre”, стр.114

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

USASerbia