Одрази научне акрибије и здравог разума у односу на Сребреницу допиру из Шведске, земље одакле би се то најмање очекивало. На тај феномен смо се осврнули 2014. године.
Два истакнута шведска научна радника, проф. Шел Магнусон и проф. Ленарт Палм, у другом по тиражу шведском дневном листу „Гетеборгс Постен“од 29. јануара 2014. изнели су озбиљне сумње у тезу сребреничког лобија да се у јулу 1995. године у Сребреници, а на почетку рата 1992. и у Приједору, догодио геноцид.
Њихови текстови су критички одговор на покушај шведског наставника историје Улфа Мартинсона да ове догађаје из рата у Босни и Херцеговини повеже са Даном холокауста, који се сваке године обележава 27. јануара.
Магнусон и Палм уносе у расправу низ ставова које сребренички лоби нерадо чује, и на тај начин су изазвали ураганску реакцију и оштре замерке ове агресивне интересне групе, од Шведске до Сарајева.
Шведски професори, којима је наметнуто сребреничко једноумље очито постало неподношљиво, у својим посебним коментарима на покушај изједначавања Сребренице са Холокаустом истичу следеће тезе:
- Инсистирање на томе да се у Сребреници или Приједору догодио геноцид представља увредљиво девалвирање Холокауста, који је био резултат смишљене државне политике да се уништи јеврејски народ. За разлику од судбине Јевреја у Другом светском рату, у БиХ систематског истребљења муслимана није било.
- Анализа утврђених података у вези са губицима сукобљених страна у БиХ одражава суштинску пропорционалност за све три стране у односу на процентуално учешће у укупном становништву, с тим што су незнатно већи губици муслимана последица тога да су они ратовали не само против Срба и Хрвата, него и против муслиманских формација Фикрета Абдића, са којима су власти у Сарајеву биле у сукобу.
- Неприхватљива је слика рата у БиХ која у црно-белим тоновима муслиманске жртве приказује као једино „достојне“ и вредне помена, док српске (и делимично хрватске) игнорише.
- Главну кривицу за сукоб у бившој Југославији не сносе Срби него претходни режим који је диктатуром и вођењем погрешне етничке политике припремио терен, док су од грађанског рата деведесетих водеће западне државе геополитички профитирале па су сада незаинтересоване за објективно утврђивање чињеница, што би бацило светло и на њихову одговорност.
Гласови шведских научника следе за критичким разматрањима на исту тему из пера данског политолога Кристијана Аксбо Нилсена (Christian Axboe Nielsen) који у запаженом аналитичком тексту у „Часопису за истраживање геноцида“ (Journal of Genocide Research) тврди да „кратковида опсесија геноцидом не помаже ни жртвама ни међународној кривичној правди, и ризикује да затамни уместо да помогне да се рашчисте историјски догађаји.“ („Дани“, 24. јануар 2014.) Ставови шведских професора Палма и Магнусена (са киме „Историјски пројекат Сребреница“ већ дуже времена сарађује) додатно су упозорење сребреничком лобију да по овом питању више нема могућности да контролише јавни дискурс и да време његовој тиранији над јавним мњењем и историјским чињеницама – убрзано истиче.
Упућујемо читаоце на текст проф. Магнусена “Девалвација појма геноцид” и текст проф. Ленарта Палма, “Необјективно писање о ратовима у бившој Југославији,” који се налазе на нашој презентацији.