Аутор ове књиге, др. Слободан Стојановић, је био бранилац у хашком Трибуналу. Имао је могућност да из прве руке прати рад Трибунала не само у предмету Жигић где је био анагажован, него и током суђења Слободану Милошевићу. Његова професионална анализа начина како Трибунал суди и пресуђује садржана је у овој минуциозно истраженој и документованој студији. Мада је ужи фокус студије др Стојановића косовски део Милошевићеве оптужнице, то не умањује њен значај са становишта проучавања догађаја у Сребреници и пресуђивања у вези са њима зато што се ради о јединственом модусу операнди исте квази-правосудне установе. Наше студије “Доказивање Сребренице пред хашким Трибуналом” и “Хашки Трибунал, Сребреница и побачај правде” то непобитно потврђују. Књига др. Стојановића је богати ресурс, артикулисан приступом класичне правне науке. Од посебног значаја су бројни примери “сведочења” и “доказа” који су ушли у спис Милошевићевог предмета. Додуше, у овом конкретном случају та ништавна и често сасвим апсурдна “доказна грађа” није ушла у пресуду судског већа, зато што пресуда није могл бити написана услед смрти оптуженог пре окончања суђења. Међутим, пошто и други предмети пред истим судом обилују сличним примерима бизарно изведених доказа, можемо бити сигурни да би  бесмислени и безвредни “докази” који се у овој књизи наводе били уграђени у пресуду Милошевићу.

Преузмите књигу “Суђење Милошевићу није било фер”:

Слободан Стојановић – Суђење Милошевићу није било фер