Делови који се односе на Сребреницу из ТВ интервјуа са Ноамом Чомским, најпознатијим светским интелектуалцем данашњице, који је емитован на ТВ БХ1 (емисија Поштено говорећи, аутор Душка Јуришић). Емисија са Чомским емитована је 10. јануара 2006. године.

Питање: За­ни­мљи­во је да ви и овај пут не ко­ри­сти­те реч ге­но­цид за оно што се до­го­ди­ло у Сре­бре­ни­ци у рат­ном пе­ри­о­ду. За­што?

Чом­ски: Та­ко је. Ја не во­лим на­чин на ко­ји се ко­ри­сти реч ге­но­цид про­те­клих не­ко­ли­ко го­ди­на. Ја ви­ше во­лим да ко­ри­шће­ње те ре­чи оста­вим за оно што му је би­ла пробитна на­ме­на, по­себ­но ка­да је у пи­та­њу хо­ло­ка­уст и у дру­гим слу­ча­је­ви­ма истин­ских ра­за­ра­ња ве­ли­ких раз­ме­ра усме­ре­ног на уни­ште­ње јед­ног на­ро­да. Ја сам, ре­ци­мо, исто та­ко ко­ри­стио тер­мин ге­но­цид за Ру­ан­ду, али га ни­сам ко­ри­стио за зло­чи­не на Ис­точ­ном Ти­мо­ру у исто вре­ме где је 200.000 људи било побијено. Из­бри­са­но је  1/3, 1/4 ста­нов­ни­ка уз по­др­шку САД, Бри­та­ни­је и Фран­цу­ске али за то и за не­ке дру­ге стра­вич­не ма­са­кре ко­ји су се де­си­ли, ја исто та­ко не бих ко­ри­стио реч ге­но­цид. Сре­бре­ни­ца ни­је ни бли­зу тих раз­ме­ра. Та­ко исто, не бих ре­као «ге­но­цид» за зло­чи­не у Ел­ Салвадору ко­ји го­ди­на­ма тра­ју и где је 10 хи­ља­да љу­ди пострадало…  Јед­но­став­но се по­јеф­ти­њу­је зна­чај тог тер­ми­на…

Питање: Проф. Чом­ски, у прав­ној ква­ли­фи­ка­ци­ји, од­но­сно обра­зло­же­њу пре­су­де ген. Ра­ди­сла­ву Кр­сти­ћу, ко­ман­дан­ту Дрин­ског кор­пу­са, сто­ји да је он осу­ђен за ге­но­цид ко­ји је по­чи­њен у Сре­бре­ни­ци од је­ди­ни­ца ко­ји­ма је он ко­ман­до­вао…

Чом­ски: Ја ћу по­но­ви­ти оно што сам већ ре­као. Тер­мин ге­но­цид из­вор­но је ство­рен да озна­чи зло­чи­не, кон­крет­но зло­чи­не хо­ло­ка­у­ста и ма­сов­ни­ по­кољ Је­вре­ја, од­но­сно Ро­ма, Ци­га­на, у на­сто­ја­њу да се они пот­пу­но збри­шу. И ми­слим да га је при­ме­ре­но ко­ри­сти­ти и за дру­ге ве­ли­ке по­ко­ље разних вр­ста, ре­ци­мо онај ко­ји се до­го­дио у Ру­ан­ди у исто вре­ме као и ра­то­ви на Бал­ка­ну. Ја знам, као што сам већ спо­ме­нуо, да се по­след­њих го­ди­на тер­мин ге­но­цид ко­ри­сти на раз­ли­чи­те на­чи­не. Ко­ри­сти се за уби­ја­ње ве­ли­ких раз­ме­ра ко­је вр­ши не­при­ја­тељ. Ако љу­ди же­ле та­ко да ко­ри­сте ту реч он­да до­бро, али у том слу­ча­ју, нам тре­ба но­ва реч да за­ме­ни ста­ру реч «ге­но­цид.» Ја лич­но ра­ди­је бих да за­др­жим из­вор­ну реч у из­вор­ном зна­че­њу, али то је јед­но­став­но пи­та­ње тер­ми­но­ло­ги­је. Не ми­слим да је «ге­но­цид» од­го­­ва­ра­ју­ћи тер­мин за не­при­ја­тељ­ско уби­ја­ње ши­рих раз­ме­ра. Не ко­ри­сти­мо то ни за сво­је зло­чи­не чак и ако бу­ду ши­рих раз­ме­ра.

Питање: Ов­де ни­је би­ло ре­чи са­мо о уби­ја­њу ши­рих раз­ме­ра, не­го и о на­ме­ри за ис­тре­бље­ње јед­ног на­ро­да или де­ла тог на­рода. То је фор­му­ла­ци­ја ге­но­ци­да сву­да у све­ту, па и у Ха­шком три­бу­на­лу. Са­да, Ви сте ве­ли­ки про­тив­ник ра­да Хашког три­бу­на­ла. Шта о ње­го­вом ра­ду сада ми­сли­те?

Чом­ски: До­зво­ли­те да од­го­во­рим на то. То ни­је на­чин на ко­ји се тер­мин ге­но­цид ко­ри­сти. Ре­ци­мо, узми­те ове си­ту­а­ци­је ко­је сам спо­ме­нуо, ма­да мо­гу да на­ве­дем и дру­ге при­ме­ре. У слу­ча­ју Ти­мор у исто вре­ме от­при­ли­ке не­где 1/3, 1/4 ста­нов­ни­штва је из­бри­са­на, 200.000 љу­ди. То је, у су­шти­ни, би­ло уз по­др­шку САД, Бри­та­ни­је и Фран­цу­ске. Ни­ко то не зо­ве ге­но­ци­дом. Ма­да се укла­па у де­фи­ни­ци­ју по­ку­ша­ја да се уни­шти ве­ћи део, огро­ман део на­ро­да, у овом слу­ча­ју у исто вре­ме као и рат на Бал­ка­ну.

Питање: Проф. Чом­ски, ми ов­де го­во­ри­мо о суд­ској пре­су­ди…

Чом­ски: Исто ста­нов­ни­штво је, у су­шти­ни и ов­де. Ни­ко то не на­зи­ва ге­но­ци­дом. Је­сте би­ло слу­ча­је­ва у Цен­т­рал­ној Аме­ри­ци аутен­тич­ног ге­но­ци­да, као што је, ре­ци­мо, Гва­те­ма­ла. Вој­не сна­ге, уз по­др­шку САД,  је­су  по­ку­ша­ле и практично ус­пе­ле су да пот­пу­но из­бри­шу од­ре­ђе­на пле­ме­на Ма­ја. И то се, та­ко­ђе, мо­же на­зва­ти ге­но­ци­дом. Али, уби­ја­ње ши­ро­ких раз­ме­ра не­ко­ли­ко хи­ља­да љу­ди у Цен­трал­ној и Ју­жној Аме­ри­ци ни­ко не зо­ве ге­но­ци­дом. Ни ја то не зо­вем ге­но­ци­дом, ма­да то је­сте био по­ку­шај да се уни­шти ве­ли­ки део ста­нов­ни­штва… Али, ако ће се тер­мин ге­но­цид ко­ри­сти­ти на на­чин ко­ји опи­су­јете, он­да има ге­но­ци­да у овом тре­нут­ку у свим де­ло­ви­ма све­та.

Питање: То ни­ко не оспо­ра­ва. Ре­ци­те нам шта ми­сли­те о ра­ду Хашког три­бу­на­ла за рат­не зло­чи­не почињене на те­ри­то­ри­ји бив­ше Ју­го­сла­ви­је, као ве­ли­ки кри­ти­чар ње­го­вог ра­да, ка­сних 90-тих и 2000-тих година. Шта ми­сли­те о ре­зул­та­ти­ма ра­да овог су­да?

Чом­ски: …Три­бу­на­л ко­ји се ба­ви бал­кан­ским ра­то­ви­ма с по­чет­ка 90-тих је, ко­ли­ко ја знам, до­ста до­бро ра­дио свој по­сао. Рад три­бу­на­ла у 2000. го­ди­ни је био пот­пу­на фар­са. Оп­тужнице су об­ја­вље­не про­тив Ми­ло­ше­ви­ћа усред аме­рич­ког, бри­тан­ског и фран­цу­ског бом­бар­до­ва­ња, очи­глед­но, као по­ли­тич­ко сред­ство оправдавања бом­бар­до­ва­ња, док су се ве­о­ма озбиљ­ни зло­чи­ни де­ша­ва­ли у исто вре­ме. Али сви ми зна­мо или би тре­ба­ло да зна­мо да су, у ства­ри, зло­чи­ни би­ли по­сле­ди­ца бом­бар­до­ва­ња, а не узрок. Усред тог зло­чи­на, усред бом­бар­до­ва­ња, три­бу­нал по­сту­па као за­ступ­ник САД, Бри­та­ни­је, Фран­цу­ске и подиже оп­тужницу за рат­не зло­чи­не. По­гле­дајте оп­ту­жни­цу, са­мо се јед­на тач­ка од­но­си на пе­ри­од пре бом­бар­до­ва­ња. Оп­тужница је, пре све­га, до­нета на осно­ву ин­фор­ма­ци­ја оба­ве­штај­не слу­жбе Америке и Бри­та­ни­је. То се не мо­же озбиљ­но узи­ма­ти усред јед­ног бом­бар­до­ва­ња. Уз то, јед­на гру­па међународних прав­ни­ка, мало након тога, обра­ћа се три­бу­на­лу са ин­фор­ма­ци­ја­ма ко­је су из­ве­де­не из при­зна­ња ко­ман­де НА­ТО и ве­ли­ки број ор­га­ни­за­ци­ја за људ­ска пра­ва тра­же да три­бу­нал под­не­се оп­ту­жни­це про­тив НА­ТО, а три­бу­нал то од­би­ја обра­зла­жу­ћи то кр­ше­њем пра­ви­ла. Јед­но­став­но, при­хва­та да је НА­ТО де­ло­вао до­бро­на­мер­но те не­ће ис­тра­жи­ти та­кве оп­ту­жбе. Та­ко да ма шта ми­сли­ли о три­бу­на­лу да­нас, то је у ства­ри аген­ци­ја, по­ли­тич­ка аген­ци­ја ко­ја де­лу­је као по­др­шка…пр­вен­стве­но за­пад­ним си­лама пред­во­ђе­ним Сједињеним Америчким Државама. То јед­но­став­но дис­кре­ди­тује три­бу­нал и оно што су ње­го­ве ствар­не ак­тив­но­сти. Ја мо­рам ре­ћи да по­сто­ји про­блем са свим ова­квим међународним три­бу­на­ли­ма. То се вра­ћа до Нир­нбер­га…У Нир­нбер­гу су су­ди­ли мо­жда нај­го­рим зло­чин­ци­ма све­та. То је не­спор­но. Мо­ра­ли су де­фи­ни­са­ти рат­ни зло­чин и зло­чин про­тив чо­веч­но­сти, и то су ура­ди­ли вр­ло екс­пли­цит­но, та­ко да оправ­да­ју са­ве­зни­ке. Би­ло ка­кав озби­љан зло­чин са­ве­зни­ка се ни­је на­звао рат­ним зло­чи­ном и упра­во за­то бом­бар­до­ва­ње ци­вил­них под­руч­ја у са­мом Нир­нбер­гу ни­је на­зва­но рат­ним зло­чи­ном. Раз­лог то­ме је што су са­ве­зни­ци учи­ни­ли ви­ше зло­чи­на не­го на­ци­сти. Јед­но­став­но, ми смо би­ли из­у­зе­ти од оп­ту­жбе… Та­ко су команданти аме­рич­ких под­мор­ни­ца вр­ши­ли зло­чи­не. Је­дан од њих је имао из­ја­ву бри­тан­ског за­по­вед­ни­штва мор­на­ри­це, и све­до­ци су ре­кли: „Је­сте, Аме­ри­кан­ци и Бри­тан­ци су ра­ди­ли исте ства­ри”. У дру­гом три­бу­на­лу они би би­ли осу­ђе­ни, осим у Нир­нбер­шком где су били осло­бо­ђе­ни. И то за­то што је де­фи­ни­ци­ја рат­ног зло­чи­на пред три­бу­на­лом био зло­чин када сте га ви чи­ни­ли, а не ми.

На кра­ју ра­да три­бу­на­ла, су­ди­ја Џек­сон је дао вр­ло ело­квен­тно об­ја­шње­ње ка­ко је од­лу­ка овог три­бу­на­ла оба­ве­зу­ју­ћа за све, а по­себ­но је оба­ве­зу­ју­ћа за САД и Бри­та­ни­ју. Ако ми ика­да из­вр­ши­мо би­ло ка­ква де­ла ова­кве вр­сте ка­кву ми осу­ђу­је­мо, у овом тре­нут­ку, онда и ми под­ле­же­мо истим про­пи­си­ма, истим ка­зна­ма, истим за­ко­ни­ма. То се, на­рав­но, ни­кад ни­је де­си­ло. На осно­ву то­га ви­ди­мо да су од са­мог по­чет­ка три­бу­на­ли са­др­жа­ва­ли јед­ну фа­тал­ну ману. Са­др­же је и да­нас, чак и ако је сва­ко­днев­ни рад јесте ле­ги­ти­ман, то се дешава.

Пи­та­ња из пу­бли­ке:

Питање: Проф. Чом­ски, хтео бих Вам по­ста­ви­ти јед­но пи­та­ње. Ја сам Ха­сан Ну­ха­но­вић из Сре­бре­ни­це. Пу­тем е-mailа смо раз­ме­ни­ли пре 10-так да­на по­ру­ке ве­за­не за ва­шу из­ја­ву у јав­но­сти о Сре­бре­ни­ци. На је­дан фи­ло­зоф­ски на­чин го­во­ри­те о тер­ми­ну «ге­но­цид,» да­је­те јед­ну де­фи­ни­ци­ју и сма­тра­те да је та де­фи­ни­ци­ја оста­ла на не­ки на­чин не­до­ре­че­на. Мо­жда, у су­шти­ни, ре­зер­ви­ше­те тај тер­мин за хо­ло­ка­уст над Је­вре­ји­ма, Ци­га­ни­ма и осталим народима у Дру­гом свет­ском ра­ту… Са­ми сте се по­зва­ли да го­во­ри­те о Сре­бре­ни­ци, ни­ко вас ни­је по­звао да о Сре­бре­ни­ци го­во­ри­те. Мо­је пи­та­ње је вр­ло јед­но­став­но, да ли се­бе ста­вља­те из­над Хашког три­бу­на­ла и из­на­д пре­су­де о ге­но­ци­ду?

Чом­ски: Ја сам већ об­ја­снио. Ако љу­ди же­ле да ко­ри­сте тер­мин «ге­но­цид» та­ко ка­ко га ко­ри­сти три­бу­нал, он­да се мо­гу во­ди­ти су­ђе­ња про­тив љу­ди из це­лог све­та укљу­чу­ју­ћи ли­де­ре САД, Бри­та­ни­је, Фран­цу­ске и дру­гих ко­ји су од­го­вор­ни за зло­чи­не ко­ји су, жао ми је што то та­ко мо­рам ре­ћи, ве­ћи од зло­чи­на у Сре­бре­ни­ци…Aко та­ко же­ли­те да ко­ри­сти­те тер­мин «ге­но­цид,» он­да је то ваш избор. Али, он­да се он мо­ра ши­ре при­ме­ни­ти. Ме­ђу­тим, мо­ра­мо  се до­го­во­ри­ти око но­вог тер­ми­на ко­ји би озна­ча­вао оно што је «ге­но­цид» првобитно зна­чио. Првобитно,  он је био створен као тер­мин за зло­чи­не ко­је су по­чи­ни­ли на­ци­сти и тре­ба­ло је да се од­но­си на огром­не по­ко­ље ко­ји су за циљ има­ли уни­ште­ње на­ро­да. Та­кав је слу­чај био у Ру­ан­ди, као што сам на­по­ме­нуо, и он се мо­же на­зва­ти ге­но­ци­дом. Мо­жда се и по­кољ у Ис­точ­ном Ти­мо­ру мо­же на­зва­ти ге­но­ци­дом, али се то не ра­ди, јер је за те зло­чи­не од­го­во­ран За­пад. Има још до­ста та­квих при­ме­ра. Јед­но­став­но, ако ће се терм­ин «ге­но­цид» ко­ри­сти­ти за уби­ја­ње ве­ли­ких раз­ме­ра ко­ја вр­ши не­при­ја­тељ, он­да у ре­ду. Мо­же­мо се до­го­во­ри­ти да га та­ко ко­ри­сти­мо. Али, он­да то не­ма ни­ка­квог мо­рал­ног зна­че­ња. Што се ти­че три­бу­на­ла, тј. да ли је не­ко из­над три­бу­на­ла, и ви сте из­над и сва­ко од нас. Ми смо из­над три­бу­на­ла у Нир­нбер­гу. Сви ми има­мо мо­рал­ну од­го­вор­ност да су­ди­мо за сва де­ла, не­за­ви­сно од то­га ко их је учи­нио. И упра­во за­то ја да­јем кри­ти­ку и су­ђе­њу у Нир­нбер­гу.

Питање:[1] У то­ку ва­шег ра­ни­јег ин­тер­в­јуа, пр­ви пут сам чу­ла да јав­но спо­ми­ње­те ци­фру од 8.000 хи­ља­да уби­је­них у Сре­бре­ни­ци. Пи­там се, за­што то­ли­ко ду­го и на не мали на­чин сте да­ли сво­ју по­др­шку аутор­ки јед­не упит­не књи­ге Да­ја­ни Џон­стон, ко­ја ста­вља ве­ли­ки знак пи­та­ња на број уби­је­них у Сре­бре­ни­ци?

Чом­ски: Знам шта сам ре­као о Сре­бре­ни­ци. Ре­као сам да је «ге­не­рал­но при­хва­ће­на број­ка је от­при­ли­ке 7.500-8.000 » у свим озбиљним студијама. Да­ја­на Џон­стон је по­ста­ви­ла пи­та­ња о то­ме, као и у мно­ги дру­ги на­уч­ници. Што се ти­че мо­је по­др­шке ње­ној књи­зи, имај­те на уму оно што се до­го­ди­ло. На­и­ме, ње­на књи­га го­во­ри о до­га­ђа­ји­ма. Тре­ба­ло је да бу­де об­ја­вље­на у Швед­ској, ве­ли­ки на­пад де­сио се на ту књи­гу у швед­ским но­ви­на­ма. Ме­ни су ти де­та­љи би­ли по­сла­ти, тра­же­но је да на то дам ко­мен­тар. Про­шао сам кроз о­пту­жбе ко­је су из­не­те про­тив ње и ве­о­ма ла­ко сам мо­гао да ви­дим да су те оп­ту­жбе лаж и об­ма­на. И о то­ме по­сто­ји отво­ре­но пи­смо…. Он­да сам ре­као и по­но­ви­ћу, ми­слим да је не­ве­ро­ват­но по­ву­ћи јед­ну књи­гу из штам­пе на осно­ву обич­них ла­жи и обмана….Ја по­др­жа­вам сло­бо­ду штам­па­не ра­чи. Мо­же­те се са ње­ним на­уч­ним ра­дом сло­жи­ти или не, то је дру­га ствар, али ја сам про­тив по­вла­че­ња об­ја­вље­ног тек­ста за­то што се про­тив ње упу­ћу­ју ла­жи ко­је је ла­ко по­би­ти.

Питање: Ре­кли сте да је ње­на књи­га је­дан из­вр­стан рад ко­ји упу­ћу­је љу­де да гле­да­ју на оно што се де­си­ло у БиХ као чи­ње­ни­ца и као ра­зум. Да­кле, ви сте њен рад на­зва­ли из­вр­сним, рад ко­ји не­ги­ра чи­ње­ни­цу да је у Сре­бре­ни­ци уби­је­но 8.000 љу­ди?

Чом­ски: Ја и да­ље сто­јим иза сва­ке ре­чи ко­ју сам ре­као, а то ни­је оно што сте ви ре­кли. Књи­га је по­ву­че­на на осно­ву се­ри­је обич­них ла­жи и об­ма­не… Она не ка­же ни­шта де­фи­ни­тив­но о Сре­бре­ни­ци. Она са­мо отва­ра ра­зна пи­та­ња. То је у ствари на­уч­ни рад. Ако же­ли­те уђут­ка­ти на­уч­ни рад са ко­јим се не сла­же­те, то је ва­ше пра­во. На осно­ву прин­ци­па ко­ји сам спо­ме­нуо, по­сто­ји поштен на­чин да се то ура­ди. Од­го­во­ри­те јој, до­ка­жи­те јој да ни­је у пра­ву. Не мо­же­те са­мо ре­ћи да су то чи­ње­ни­це и она их опо­вр­гла. Али, ако не­ке књи­ге тре­ба за­бра­ни­ти за­то што ка­жу не­што што се ва­ма не сви­ђа, он­да је то из­ван до­ме­на ци­ви­ли­за­циј­ског раз­го­во­ра.

Питање: Про­чи­тао сам, не књи­гу, већ текст од 20-так стра­на  Дајане Џонстон, ко­ји је она об­ја­ви­ла на ин­тер­не­ту. И у том тек­сту 90% су би­ле ис­кри­вље­не чи­ње­ни­це о де­ша­ва­њи­ма у Сре­бре­ници током ра­та у ко­ме сам ја уче­ство­вао 3,5 год. Да ли ве­ру­је­те ме­ни или го­спо­ђи Џонстон?

Чом­ски: Ја ни­сам про­чи­тао шта сте ви на­пи­са­ли о томе, та­ко да не мо­гу да дам свој ко­мен­тар. Али, ја бих то об­ја­вио не­где где ће се то ви­де­ти. Дао бих де­та­љан пре­глед чи­ње­ни­ца, за ко­је ви ка­же­те да су у 90% ис­крив­ље­не. Он­да се мо­же од­го­во­ри­ти на то питање. Али, ако ви са­мо ка­же­те «ја ми­слим да су ис­крив­ље­не», ја не­мам на­чи­на да о то­ме су­дим.         

Упутница:

[1] Ово питање поставила је Нер­ма Је­ла­чић, која је касније постала порт­па­рол Три­бу­на­ла у Ха­гу.

Извор: НСПМ 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

USASerbia