Тема коју би хашки Трибунал најрадије заташкао: састанак Кареманса и Младића у хотелу Фонтана 11. јула 1995

Видео снимци састанака одржаних у хотелу Фонтана у Братунцу 11. и 12. јула 1995. су кључни игнорисани докази који су изостављени не само из званичног сребреничког наратива, него такође углавном и из судских поступака вођених у Хагу. Из разлога који су очигледни, тужилаштву одговара да ове доказе гурне у страну. Изненађујуће је, међутим, да се…

Како је Тужилаштво хашког Трибунала користило изјаве лажног сведока Момира Николића

Свака од главних тврдњи у вези са Сребреницом која је била изнета пред хашким Трибуналом, уколико би ишли довољно уназад, може се повезати са исказом неког лажног сведока или предочавањем неког кривотвореног доказа. Сведок-сарадник МКТБЈ Момир Николић је један од живих примера (poster boy, како би се на енглеском рекло) ове чињенице. У страху од…

Емпиријска потврда етнички дискриминаторске казнене политике хашког Трибунала

Сви који прате рад хашког Трибунала, сада преименованог у Механизам, свесни су огромног талога лицемерја, неправног понашања, циничког изигравања устаљених процесних начела и невешто скривене етничке предрасуде што од самог почетка 1993. године оптерећује делатност ове илегалне установе. У нашем документарном филму The Rogue Tribunal  (на енглеском) или Безакони суд (на српском) подробно смо приказали…

др. Јован Милојевић: Кад правда затаји – студија казнене политике хашког Трибунала

Есеј о политици кажњавања хашког Трибунала “Кад правда затаји” награђен је од стране италијанске фондације Ђузепе Торе из Болоње 2018. године. Следеће 2019. године објављен је у оквиру критичке студије The Hague Tribunal, Srebrenica, and the Miscarriage of Justice (Unwritten History, Chicago). Аутор др. Јован Милојевић је професор политичких наука у САД.  Студија проф. Милојевића…

Проф. Смиља Аврамов: Геноцид као правна одредница

Пок. професорка др. Смиља Аврамов предавала је међународно право на Правном факултету Универзитета у Београду и важила је за светски признатог стручњака из те области права. У својим многобројним радовима, посебну пажњу посвећивала је питању геноцида. У овом интервјуу за емисију “Пријатељ Божији” др. Аврамов објашњава значење појма геноцида као правне категорије и његову примену.

Десети диверзантски одред: Мазање очију – када вам неко да лимун, направите лимунаду!

Десети диверзантски одред је један од кључних актера у сребреничким догађајима. Из редова те јединице потиче “крунски сведок” Дражен Ердемовић који је, по свему судећи углавном лажно, сведочио о стрељању наводно 1,200 заробљеника на локалитету Пилице. Дуго времена и из загонетних разлога Ердемовићеви саучесници, које је још приликом хапшења 1996. године именовао, нису били предмет…

Зашто су 8,000 Аргентинаца жртве другог реда које се не квалификују за геноцид?

Неједнак третман “жртава геноцида” по националном кључу. Открића у вези са злочинима које су у Аргентини починили бивши шеф  војне хунте, генерал Хорхе Рафаел Видела, и његови сарадници пружају нам увид у двојне аршине који важе у примењивању такозване „међународне правде“. Буеносаирески дневник “La Nacion” [1] наводи изјаву генерала Виделе где он признаје да је…

Ивона Живковић: Сребреница, лажи и видео траке

Чувени снимак погубљења неколико младића у Трнову, на око 160 км од Сребренице, приказан је на суђењу Милошевићу у хашком Трибуналу 1. јунa 2005. Снимак је одмах проглашен за необориви доказ геноцида у Сребреници у учешћа Србије у његовом извршењу. Како се испоставило, Тужилаштву МКТБЈ овај контроверзни снимак је доставио Фонд за хуманитарно право Наташе…

Џон Локланд: Случај Дражена Ердемовића — Крунски сведок у Хагу

Годину дана након избијања рата у Босни, 1993. године, Република Босна и Херцеговина поднела је тужбу Међународном суду правде против Савезне Републике Југославије, тврдећи да је та земља починила геноцид. Точкови међународне правде спороходни су, а посебно они који покрећу МСП (у питању је арбитражни суд који нема моћ присиле, а са слабим надлежностима у…

Да ли је постојала одлука да се у јулу 1995. сви муслимани заробљени у и око Сребренице погубе?

Са правног становишта, нужно је да се ово питање постави, уколико желимо да се озбиљно позабавимо судбином погубљених  Муслиманских заробљеника након пада Сребренице 11. јула 1995.  године.  Постоје само две варијанте: (1) масакр великих размера који представља груби прекршај закона и обичаја рата, или (2) геноцидно дело. Да би варијанта (2), геноцид, била одржива, одговор…

USASerbia