Пресретнута радио комуникација као доказ пред МКТБЈ

Поред „сателитских снимака“ (за које се показало да то уопште нису, а у сваком случају су недоступни за вештачење), аутопсијских извештаја састављених између 1996. и 2001. године (када су нагло обустављена ископавања масовних гробница повезаних са Сребреницом јер више није остало шта да се ископа а бројке до којих се до тог часа стигло биле…

Сребреница и Крајина: разлика између правог и лажног геноцида. Исповест једног португалског официра

Незаслужено непознат широј јавности, генерал португалске армије Карлос Мартинс Бранко по много чему је једна од важних недостајућих карика у предмету Сребреница. Као високи официр португалских оружаних снага (у саставу НАТО пакта, то се подразумева) током сукоба деведестих, Мартинс Бранко је више година боравио на просторима бивше Југославије. Формално, он се налазио у саставу мисије…

Како се пред МКТБЈ доказује масовно убиство? Тестирање наратива у Брањеву/Пилици

  Текст који следи је реферат Стефана Каргановића прочитан на XII семинару Удружења за међународно право који је одржан на Тари 5. – 9. јуна 2013. Тема текста је анализа начина како се пред Хашким трибуналом доказују неке од кључних тачака оптужнице у вези са масакром у Сребреници. Текст је тематски релевантан сам по себи,…

Нежаљени сумрак Хашког Трибунала

Међународни кривични трибунал за бившу Југославију у Хагу формално је завршио своју неславну каријеру и затворен је последњег дана децембра 2017. године. Преостале послове довршиће незфрапно названи “Резидуални механизам.” Трибунал је своју делатност заокружио арогантно насловљеним, самочеститајућим документарним филмом Srebrenica Genocide: No Room For Denial, постављеним па напрасно скинутим, и затим опет постављеним, на његовој интернет…

Енди Вилкоксон: Брањево/Пилица – кратконожне лажи Хашког Трибунала

Како је раскринкан најбоље „документовани“ део подметнуте сребреничке приче Увод: Стефан Каргановић Оштро око приљежног сарадника „Историјског пројекта Сребреница“ Ендија Вилкоксона запазило је још један марифетлук „Међународног кривичног суда за бившу Југославију“, популарније познатог као Хашки Трибунал. У реду, ако израз марифетлук сребреничком лобију и „невладиним организацијама“ које пропагирају рад Трибунала делује превише простачки и…

Зашто су 8,000 стрељаних аргентинаца жртве другог реда које се не квалификују за геноцид?

Сензационална недавна открића у вези са злочинима које су починили бивши шеф аргентинске војне хунте генерал Хорхе Рафаел Видела и његови сарадници пружају нам увид у двојне аршине који важе у примењивању такозване „међународне правде“. Буеносаирески дневник “La Nacion” [2] наводи изјаву генерала Виделе где он признаје да је током своје седмогодишње владавине у Аргентини,…

Дупли пораз Тужилаштва Суда БиХ у Сарајеву (2011)

У понедељак 14. марта, 2011. године, тужилаштво Државног суда Босне и Херцеговине доживело је бламаж од којеg би се, да је реч о нормалном друштву и нормалном правном систему, тешко и мукотрпно опоравило. У предмету Душко Јевић и други (X-KR-09/823-1), који су оптужени за геноцид и којима се суди за убијање заробљеника у складишту земљорадничке…

“Правда” у Сарајеву (2012.)

Пре него што се читаоци намрште на овај очигледан оксиморон, да појаснимо. Суђење Косу и другима (Којићу, алијас Савановићу, Голијану и Гороњи) пред Судом Босне и Херцеговине у Сарајеву јесте било фарсично, али казна ако је била неправедна, то је зато што је исувише блага. Наиме, Франц Кос и Зоран Гороња добили су по 40…

Уцена и застрашивање сведока као средство за утврђивање истине – не само у Хагу (2011.)

У понедељак 14. марта 2011. године тужилаштво Државног суда Босне и Херцеговине доживело је тежак ударац од којег би се, да је реч о нормалном друштву и нормалном правном систему, тешко и мукотрпно опоравило. У предмету Душко Јевић и други (X-KR-09/823-1), који су оптужени за геноцид и којима се суди за убијање заробљеника у складишту…

Сребреница и суђење Караџићу (2011)

Сви ће се сложити да суђења Караџићу и Младићу представљају последњу прилику да се сребренички наратив, зачет у вртлогу бесомучне медијске пропаганде, а уобличен дубиозним пресудама једног привидно угледног међународног суда, на правном попришту одлучно оспори. Наравно, то не би довело до битне измене у садржају унапред конципираних пресуда. Али то свакако јесте прави начин…

USASerbia