МСП Русије о Сребреници: Број страдалих Бошњака фалсификован и недоказив

Огромна већина Бошњака који су учествовали у повлачењу из Сребренице на територију под муслиманском контролом у јулу 1995. године били су припадници Армије Републике Босне и Херцеговине и, према томе, војници, а не цивили, како је представљено. Министарство спољних послова Русије указало је на извештај независне Међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој…

Александар Дивовић: Политичка употреба геноцида

Жалосно је што међународни притисак на Републику Српску – самим тим и на Србију – изазван ратом у Украјини и израелским затирањем Газе, има толико колабораната међу српским политичким елитама Две главне тактике политичара прозападне опозиције у Србији када се суоче са питањем да ли се у Сребреници десио геноцид су реферисање на пресуду и…

 др Џорџ Самуели: Редефинисање геноцида надоле – случај Сребреница

Бритка критика начина како хашки Трибунал у својим пресудама тумачи и примењује појам геноцида, из пера проф. Џорџа Самјуелија. Геноцид, за који се није судило у Нирнбергу, понос је и слава УН трибунала. Међународни кривични суд за Руанду (МКСР), који се појавио више од годину дана након што је оформљен Међународни кривични суд за бившу Југославију…

Џон Локланд: Случај Дражена Ердемовића — Крунски сведок у Хагу (2009)

Годину дана после избијања рата у Босни, 1993. године, Република Босна и Херцеговина поднела је тужбу Међународном суду правде против Савезне Републике Југославије, тврдећи да је та земља починила геноцид. Точкови међународне правде спороходни су, а посебно они који покрећу МСП (у питању је арбитражни суд који нема моћ присиле, а са слабим надлежностима у…

Да ли је постојала одлука да се у јулу 1995. сви муслимани заробљени у и око Сребренице погубе?

Са правног становишта, нужно је да се ово питање постави, уколико желимо да се озбиљно позабавимо судбином погубљених  Муслиманских заробљеника након пада Сребренице 11. јула 1995.  године.  Постоје само две варијанте: (1) масакр великих размера који представља груби прекршај закона и обичаја рата, или (2) геноцидно дело. Да би варијанта (2), геноцид, била одржива, одговор…

Пропагандна архитектура сребреничког мита

Неколико кључних докумената везаних за рат, и припреме за рат, на просторима бивше Југославије деведестих година повезује важна заједничка црта: то су списи на које се већина коментатора и аналитичара позива, али их скоро нико од њих није видео нити прочитао. Чувени Меморандум Српске академије наука је парадигматичан пример ове појаве. О њему се говори…

У Београду се за Кравицу суди Србији (2017)

Овај текст објављен је у марту 2017. године, док је било у току  претходно суђење у Београду осморици оптужених за убијање заробљеника у Земљорадничкој задрузи у Кравцци у јулу 1995. Тај процес је био прекинут из техничких ралога (место тужиоца за ратне злочине било је тада упражњено), да би 2018. отпочео поново. Све оцене изречене…

Да ли је постојала одлука да се у јулу 1995 сви Муслимани заробљени на подручју Сребренице погубе?

Са правног становишта овакав приступ теми је нужан уколико желимо да се озбиљно позабавимо питањем судбине погубљених  Муслиманских заробљеника након пада Сребренице 11. јула 1995. године.  Постоје само два начина, како би  се њихова судбина могла квалификовати: (1) као масакр великих размера који представља груби прекршај закона и обичаја рата, или (2) као геноцидно дело.…

Стефан Каргановић: Статус Сребреничког питања, политички и правни аспекти (2015)

Један од главних увида до којег се долази бављењем крајње осетљивим и емотивним питањем као што је Сребреница је то да се треба бескомпромисно држати само расположивих и проверљивих података. Сваки искорак из тих безбедних оквира рискантан је по репутацију онога ко то чини. Кредибилитет се мукотрпно стиче а релативно лако губи. I Слојеви информација…

Џон Локланд: Крунски сведок у Хагу (2009)

Годину дана након избијања рата у Босни, 1993. године, Република Босна и Херцеговина поднела је тужбу Међународном суду правде против Савезне Републике Југославије, тврдећи да је та земља починила геноцид. Точкови међународне правде спороходни су, а посебно они који покрећу МСП (у питању је арбитражни суд који нема моћ присиле, а са слабим надлежностима у…