Тринаестогодишња Драгана Вишњић и њезина годину млађа сестра Свјетлана, кћерке Љубана Вишњића, који је 1992. године преживио напад припадника Aрмије РБиХ у петак су у име породица погинулих мјештана села Јошаница положиле свјеже цвијеће на спомен-обиљежје погинулим становницима фочанских села.
Само из овог села, под Прељуцом, на Никољдан, прије 16 година, припадници Aрмије РБиХ убили су 28 мјештана. Преживјели чланови уморених, родбина и комшије, прислужили су у петак свијеће, док је помен-парастос служен на градском гробљу у Фочи.
Војници Aрмије РБиХ, међу којима је било и дојучерашњих комшија, на Светог Николу, крсну славу бројних српских породица, побили су 56 Срба, од којих 37 стараца, жена и дјеце. Међу жртвама крвавог пира Aрмије БиХ у Јошаници било је и троје дјеце, двогодишња Данка Тановић, те брат и сестра – десетогодишњи Дражен и дванаестогодишња Драгана Вишњић.
– Ни нејач нису поштедјели. Најгоре ми је кад се сјетим да су Дражен и Драгана, дан прије, са мном у Јошаницу дошли на крсну славу код бабе и дједа – прича Душанка Вишњић која се правим чудом спасила од сигурне смрти.
Ту је и старина Aнђелко Грујичић, коме је заједно са сином јединцем побијено све живо из куће. Због тога Aнђелко никада не скида црнину са себе. Моли нас да га фотографишемо са ћеркама Љубана Вишњића. Међу присутним су и челни људи фочанске Борачке организације – Милика Радовић и Гордан Калајyић.
– Љути нас и вријеђа што Суд БиХ уопште не реагује на пријаву, поднесену Хашком трибуналу против злочинаца за масакр у Јошаници, 1993. и допуњену 2001. године, а која је из Хага, прослијеђена у Сарајево – каже предсједник Предсједништва Борачке организације Фоча Милика Радовић.
Јошанчани, посебно преживјели чланови породица жртава и даље ишчекују правду.
Споменик
Имена бораца који су пали бранећи нејач, уклесана су на двије црне мермерне плоче, натопљене сузама, на високом спомен-обиљежју, подигнутом у Оџићима прије двије године.
Извор: Глас Српске, 19.12.2008; аутор: Драго Тодоровић