Једна од морално најогавнијих епизода везано за Сребреницу несумњиво је “оставка” Специјалног изасланика УН за људска права, Тадеуша Мазовјецког, театралнo поднета Генералном секретару Бутросу Бутросу Галију 27. јула 1995, наводно услед “етничког чишћења” 40,000 становника из енклаве Сребреница.

Ова протестна оставка високог медијског профила временски се подудара са мисијом главног истражитеља Тужилаштва хашког Трибунала Жан-Рене Руеза у Тузли (20. – 25. јули 1995.) са званичним циљем прикупљања података о догађајима на подручју Сребренице, и ускоро затим објављивањем у Хагу 25. јула 1995. оптужница МКТБЈ против Караџића и Младића за геноцид и злочине против човечнсоти. И оставка Мазовјецког и Руезова “истрага,” као и оптужнице за геноцид, догодили су се муњевитом брзином непосредно после предметног догађаја, као рефлекс медијске кампање која се у том периоду захуктавала без ослонца на чврсте доказе било какве врсте. Неколико дана после тога, на лицу места појавио се и амерички специјални изасланик за људска права Џон Шетак.

Након само неколико дана проведних у БиХ Шетак је дошао до сличних закључака као остали западни званичници и “истражитељи” непосредно пре њега. Хрватски напад на Крајину, под називом “Олуја,” отпочео је кратко време после ове бучне медијске и политичке кампање у вези са Сребреницом и завршен је изгоном око 250,000 Срба настањених на у Крајини, али без икаквог протеста или коментара донедавног делегата УН за људска права Тадеуша Мазовјецког. Он је, додуше, могао да оправда своје ћутање позивајући се на ненадлежност пошто је неколико дана раније био поднео оставку.

Лицемерје Мазовјецковог поступка огледа се у пуној мери у контрасту са његовим извештајем Савету безбедности УН поднетим 3. септембра 1992. године, на почетку рата, где износи резултате своје балканске турнеје са аспекта поштовања људских права. Извештај садржи тешке оптужбе против српске стране (пар. 7 – 23, 33 – 36, 42) и изузетно благе оцене кршења људских права на другим странама (пар. 30). Мазовјецки језуитски признаје да су Срби у Хрватској изложени “ружном” поступању, али одмах затим додаје да се то “не може поредити са систематским коришћењем насиља против Хрвата и Муслимана у Босни и Херцеговини.”

Важно је истаћи да у свом извештају поднетом Савету безбедности у септембру 1992. Мазовјецки ни једном речју не спомиње погром српских села у сребреничком крају који је управо тада био у јеку, са бројним људским жртвама и изгоном практично целокупног српског становништва.

У оквиру припреме за своју демонстративну “оставку,” 24. јула 1995. Мазовјецки је  Радовану Караџићу упутио “писмо забринутости” (letter of concern) у вези са “недавним догађајима у Сребреници који су довели до насилног исељења 40,000 особа.” Не чекајући спровођење истраге коју је у писму захтевао, Мазовјецки је три дана касније медијски театрално у знак протеста напустио свој положај.

У прилогу је најважнија документација која се односи на овај  невиђени спектакл западног лицемерја.

Тадеуш Мазовјецки оставка 27-07-95
Мазовјецково писмо забринутости Караџићу
Извештај Мазовјецког Савету безбедности, септембар 1992.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

USASerbia