Непосредно после пада Сребренице, 13. јула 1995, начелник генералштаба АБиХ Расим Делић упутио је Алији Изетбеговићу ванредни извештај где таксативно наводи борбена средства достављена енклавама Сребреница и Жепа. У извештају Скупштини Федерације БиХ 30. јула 1996. поред делимичног понављања истих појединости износи и своје виђење разлога за пад ових енклава. На основу тих извештаја могу се извући најмање два закључка. Прво, да је сарајевска влада систематски кршила споразуме о демилитаризацији енклава достављањем знатних средстава за вођење ратних операција, чиме је статус енклава као заштићених зона по међународном праву био нарушен. Друго, енклаве — барем Сребреница — имале су довољно људства и опреме, а терен им је такође био погодан, за пружање ефикасног отпора малобројнијим српским снагама које су их напале. То отвара питања политичке стратегије која је условила непружање отпора и правилног тумачења знаковитих речи команданта Унпрофора, ген. Филипа Моријона, на суђењу Слободану Милошевићу, да је “у Сребреници Младић упао у клопку.”
- Један “случај” није једно тело: смернице ICMP предвиђају могућност аутопсијских извештаја од по неколико костију
- Извештај о доношењу одлуке за кретање у пробој