Значај овог документа је у томе што представља званични извештај генерала и начелника штаба АРБиХ Енвера Хаџихасановића Алији Изетбеговићу о стању 28. дивизије када се поново окупила у Тузли, после пада Сребренице и пробоја. Хаџихасановић извештава да се на територији под контролом сарајевских власти 27. јула 1995. налазило 2,311 припадника дивизије. Када је сведочио у Хагу на суђењу генералу Крстићу, Хаџихасановић је изјавио да је 28. дивизија током пробоја из Сребренице имала 2,628 погинулих у борбеним дејствима (МКТБЈ, Тужилац против Крстића, 6 април, 2001, Транскрипт, стр. 9532). Збир те две цифре представља, угрубо, бројно стање 28. дивизије наведено у званичном извештају команди у Сарајеву на неколико дана пре отпочињања сребреничке операције у јулу 1995. То је такође признање генерала Хаџихасановића да сребреничка енклава није била демилитаризована и да је знатан број војника у саставу 28. дивизије погинуо у борбеним дејствима уместо да је био стрељан.