Три документа који следе речито говоре о “демилитаритованом” карактеру сребреничке енклаве, под заштитом Уједињених нација. По акту Генералштаба АРБиХ од 17. јуна 1995. наређује се 28. дивизији у Сребреници да се припреми за извођење офанзивних борбених дејстава. Актима од 30. јуна 1995, команда 28. дивизије доставља паралелним и вишим инстанцама оперативне податке о резултатима извршених акција. Закључак је јасан да не може бити ни речи о демилитаризацији сребреничке енклаве, већ да је, напротив, она до самог краја била коришћена као полигон за офанзивна дејства. То значи да су за напад ВРС на сребреничку енклаву постојали сувисли војни разлози, а да је наводна намера да се изврши “геноцид” накнадно приписана политичка конструкција хашког Трибунала.