Исувише су бројне недоследности које окружују тврдње Сребреничког лобија. Пажљиво разматрање разоткрива игру и, када се све сабере, подрива сваку кључну тачку сребреничког наратива. Пример је наређење општинских власти Сребренице које доносимо у продужетку. Од како су у априлу и мају 1993. били потписани споразуми о демилитаризацији, сребреничка енклава је требало да буде разоружана, заузврат за обустављање дејстава ВРС, и да једина војска са правом да се налази у енклави буду снаге УН. Наређење за општу мобилизацију, прописно регистровано као део архивске грађе Хашког трибунала, чини сваку тврдњу да је постојала намера да се те обавезе спроведу потпуно неодрживом. Ту чињеницу потврђује и низ других веродостојних извора, укључујући “Дебрифинг холандског батаљона“. Сада се признаје као утврђена чињеница, мада се очигледне импликације заобилазе, да док се одржавао привид демилитаризације, у Сребреници се налазила и њену територију користила као полигон за војне операције против ВРС и српских цивила потпуно наоружана дивизија АБиХ. Само у таквом чињеничком склопу ово наређење општинских власти и има смисла.
- Кравица: напомене на годишњицу једног заборављеног покоља
- Списак ВРС осумњичених за ратне злочине из Сребренице у јулу 1995