Миодраг Стојановић је члан тиме одбране генерала Ратка Младића у Хагу.

Сви смо учили да нема тежег кривичног дјела предвиђеног међународним и локалним кривичним законодавством од геноцида.

Појам геноцида у данашњој верзији KЗ БиХ а која је готово идентична и рјешењу из члана 141 некадашњег KЗ СФРЈ, преузет је из обавеза земаља чланица Уједињених нација према Kонвенцији о геноциду, усвојена у генералној скупштини УН 1948. године, а која је ступила на снагу 1951. године, и Kонвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида. Готово идентична дефиниција геноцида предвиђена је и у члану 4 став 2 Статута МKТБЈ.

Дакле, услов за квалификацију поступања као геноцида су actus reus и mens rea (са намјером да се уништи у цјелости или дјелимично нека национална, вјерска, расна група као таква), и без њиховог кумулативног испуњења нема ни дјела геноцида,.

Kада је у питању други кумулативни услов mens rea, онда је  добро познато да се не ради о нашем класичном директном умишљају него о dolus specialis, дакле о постојању специфичне намјере да се својим радњама уништи потпуно или дјелимично једна национална, вјерска или расна скупина.

Основ за све нас који се бавимо овим послом када је у питању тумачење ових термина јесте пракса МKТБЈ.  Дакле у другостепеном  предмету МКТБЈ Јелисић, суд је заузео став у параграфу 46 да је „услов за посебну намјеру да починилац жели постићи уништење дјелимично или у цјелости националне, етичке, расне или вјерске групе као такве“.

У предмету МКТБЈ Благојевић, Јокић у параграфу 656 првостепене пресуде Суд даље каже да „није довољно да починилац напросто зна да ће се злочин у основи неизбјежно или вјероватно довести до уништења те групе. Уништење, у цјелини или дјелимично, мора представљати циљ дјела (једног или више) у основи“.

Други елиминаторни или кумулативни услов за почињење геноцида и за само постојање овог дјела јесте посебан умишљај да се „уништи“ заштићена група.

Према Kонвенцији о геноциду појам „уништити“ подразумјева, а што је опште прихваћена пракса и у међународном обичајном кривичном праву, да је забрањено само физичко или биолошко уништење људске групе. То каже другостепена пресуда у предмету Kрстић у параграфу 25. Тиме се прави битна динстинкција од такозваног „културног геноцида“  које подразумјева уништење националног, језичког, вјерског или другог облика културног идентитета одређене скупине.

Дакле биолошко или физичко уништење групе мора бити у директној вези са специфичном намјером.

Друго, та намјера се мора односити на потпуно или дјелимично уништење заштићене групе.

У другостепеној пресуди у предмету Kрстић у параграфу 12. стоји да је „услов намјере за дјело геноцида задовољен када показује да је починилац намјеравао да уништи барем знатан дио заштићене скупине“.

Шта се сматра знатним дијелом скупине, биће говора у даљем току излагања, а сада само желим да укажем на правни оквир и основ.

У својој пракси МКТБЈ је истакао којим се доказима може утврђивати геноцидна намјера оптуженог:

  1. План или политика представљају директан доказ.
  2. Говори или изјаве оптуженог прије или након почињеног дјела, такође представљају директан доказ.
  3. Изражавање задовољства што је он или неко други починио ово дело, представља несумњиви доказ за геноцидну намјеру.

Имајући, из искуства, знање да је овакав доказ тешко пронаћи, онда се та геноцидна намјера утврђује посредним доказима, а они су следећи:

  1. докази о знању карактера дела које чине други, а оптужени се изјашњава или делује на подршци уништењу заштићене групе.
  2. знање о размјерама злочина коме се даје подршка или се исти конкретним радњама потпомаже и
  3. воља да се наведени злочин оправда.

Сада послије ове академске расправе о појму геноцида, желим да то ставим у контекст стратегије одбране генерала Ратка Младића.  Она иде у више праваца и гласи:

Без обзира на чињеницу да је ова одбрана свјесна да је у пресудама МКТБЈ у предметима Kрстић и Благојевић- Јокић утврђено да је на подручју Сребренице и шире у јулу 1995. године почињен геноцид, а што је потврђено и у неправоснажној пресуди у предмету Поповић и други, желимо указати да су се појавиле нове чињенице и околности које дају другачије свјетло о броју погинулих у организованим и планским егзекуцијама након акције „Kриваја 95“.

Овај правац своје стратегије одбрана је изабрала из два разлога. Први је да у чињеничном супстрату оптужнице стоји „а више од 7,000 мушкараца Бошњака и дјечака је убијено по кратком поступку и закопано“ и други разлог је у ставу жалбеног вијећа у предмету Kрстић да је „услов намјере за дело геноцида задовољен када докази показују да је починилац намјеравао уништити знатан  дио заштићене групе,“ параграф 12 ове пресуде.

Ова одбрана има једну људску и професионалну дилему: да ли уопште ићи овако претенциозно у покушај доказивања да су историјске истине и чињенице ишле у дијалектичком правцу који указује да се овај податак који се преписује као матрица у дневно политичкој пракси смије уопште побијати, цијенећи да је свака жртва-жртва за себе.

Но, ова одбрана је свјесна своје историјске обавезе јер ће све ово сигуран сам ићи у историјску праксу проучавања геноцида и да ће једном бити постављено питање шта је ко од нас учинио да се утврди пуна истина о овим догађајима. Зато бих ставио на сто пет материјалних доказа који би били у директној супротности са тврдњом из оптужнице да је „преко 7,000 људи и дјечака убијено по кратком поступку“.

Зашто све ово истичемо? Из простог разлога што материјални докази говоре другачије и то:

  1. Извјештај УНПРОФОР-а, Сјевероисточни сектор Тузла, са потписом Едуарда Џозефа који говори да је “до 3,000 погинуло на путу већином од мина и ВРС. Непознат број је заробљен, а непознат број је отишао у Жепу. Један број њих починио је самоубиство.“
  2. Вјештак Тужилаштва Ричард Батлер у предмету Поповић и др. у МКТБЈ истакао је да “број од око 2,000 људи звучи разумно имајући у виду констекст борбе и  интензитет тих дејстава“.
  3. У свом извјештају о стању УНМО од 17.07.1995. године, сачињеног од стране капетена Хисена истакнуто је да се процјењује да је у колони 28. дивизије „3,000 људи настрадало од минских поља, снајпера и засједа које је постављала ВРС.“
  4. По окончању борбених дејстава око Сребренице, армијски генерал Енвер Хаџихасановић поднио је извјештај предсједништву БиХ у којем је, између осталог, истакао и број припадника 28. дивизије који су страдали. Своје наводе из овог извјештаја изнио је и на суђењу генералу Kрстићу пред МКТБЈ, истичући да је 2,628 припадника те дивизије, војника и официра, погинуло током пробоја (транскрипт од 6.4.2001. године, страна 9532).
  5. Kоначно, у књизи Kарла Билта „Peace Journey: The struggle for peace in Bosnia“ (Пут мира: Напор за мир у Босни) истакнуто је на страни 66 енглеске верзије: „Вјероватно је више од 4,000 људи изгубило животе у бруталним засједама и шумским борбама на рубовима цеста и долина између Сребренице и Тузле, док је колона покушавлаа да дође до сигурности“

Ставимо све ово у контекст исказа вјештака Тужилаштва Ричарда Батлера који у свом првом појављивању пред судским вијећем Суда БиХ у Сарајеву, у предмету Пелемиш и Перић, на записнику од 22.02.2010 године, прихвата да заштићена зона Сребренице није била демилитаризована, да је план за војну операцију према енклави Сребреница у јулу 1995, под називом „Kриваја 95“,  био легитиман, да су све жртве колоне 28. дивизије у пробоју – војници и припадници ове јединице или цивили који су им се придружили – били легитимни војни циљ и да је битка са колоном која иде у пробој регуларна војна активност.

Према томе проста математика каже да нема доказа да је број од 7,000 људи убијен на начин како то наводи Тужилаштво Хашког трибунала, и да у тај број никако не могу ући жртве сукоба које представљају легитимне резултате сваког сукоба.

Ова аргументација представља сажетак једног пута како одбрана може приступити у стратешком смислу, а на бази већ констатованих и утврђених чињеница, да су се појавиле нове околности и чињенице које дају за право сваком разумном пресудитељу да их цијени у контексту да ли су довољно јаке да потврде непостојање геноцида у Сребреници.

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

USASerbia