Судија Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију Кристоф Флиге (Christoph Flügge), тада члан предпретресног већа Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (МКТБЈ) у предмету Караџић, дао је 2009. године  немачком недељнику «Шпигел» интервју, и том приликом изјавио је следеће:

“Случај Караџић се односи на питање одговорности за масовно убијање, о чему се говори као о геноциду. Међутим, стручњаци за међународно право су подељени о томе да ли би се масакр у Сребреници могао дефинисати као геноцид.”

Упитан како би се овај став могао одразити на предмет Радована Караџића, где је он један од чланова предпретресног већа, судија Флиге је одговорио:

“Не бих желео да коментаришем овај специфичан предмет. Али шире гледано, ја себи постављам питање: да ли нам је израз геноцид уопште потребан да би окарактерисали такве злочине? Зашто нам је таква дистинкција уопште потребна? Да ли је то праведније или неправедније, уколико је једна скупина људи била побијена не из националних, етничких, расних или верских разлога, како то наш статут прописује, него једноставно зато што су се ти људи сви нашли на неком одређеном месту? То је често био случај у време када је Стаљин водио борбу против такозваних Кулака у Украјини.”

На опаску «Шпигел»-а, да прогон кулака можда не би било могуће подвести под категорију геноцида, судија Флиге је одговорио:

“То је управо разлог зашто би по мом мишљењу требало да уведемо нову дефиницију таквог злочина. Можда би израз масовно убиство отклонио неке од тешкоћа са којима се суочавамо покушавајући да дођемо до правних дефиниција. То би се такође могло применити и на Камбоџу, где су сами Камбоџанци побили велики број Камбоџанаца. Како би се то могло назвати? Самоубилачки геноцид? Самоубиство? У строгом смислу тог појма, израз геноцид применљив је једино на Холокауст.”[1]

Мишљење, које је 2009. године изложио судија Флиге, и даље је актуелно и значајно је из више разлога. Оно, пре свега, садржи поруку здравог разума зато што упозорава на чињеницу да масовност убијања, без доказаног присуства других нужних елемената, није довољно да би се утврдио геноцид. Затим, судија Флиге (као Немац) опомиње да злоупотреба геноцида, као правне категорије, води девалвацији и омаловажавању Холокауста који је током Другог светског рата доживео јеврејски народ и који по својој природи мора да служи као референтна тачка за свако одговорно расуђивање о томе, шта јесте, а шта није, геноцид. Најзад, судија Флиге предлаже једно практично и разумно решење. За зону која се налази између појединачног убијања, без јасног доказа да је иза тога стајала намера која дефинише геноцид, и спровођења стварног и систематског програма да се једна скупина масовно истреби, он предлаже усвајање једног потпуно прихватљивог концепта: масовно убиство.

Кратко време после овог интервјуа, судија Флиге је био удаљен из Караџићевог предпретресног већа. Око годину дана после тога није било никаквих вести о његовим активностима у оквиру рада МКТБЈ. Флиге је затим био постављен за председавајућег претресног већа у предмету Толимир. У име већа, Флиге је 2012. године оптуженог осудио, између осталог, и за геноцид у Сребреници. Толико о професионалној принципијелности хашког судије Кристофа Флигеа. Али његови аргументи неопрезно изнети у тренутку искрености 2009. године — за шта је био  очигледно под казном све док није “ревидирао став” — и даље стоје.

Упутница:

[1] Spiegel Online, 07-09-2009.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

USASerbia