Напади оружаних снага Армије БиХ (8 Оперативна група, касније преименована у 28. дивизију у саставу Другог корпуса са седиштем у Тузли) из сребреничке енклаве на српска села која су се налазила на подручју енклаве и у непосредној близини су фактор који је значајно допринео стварању атмосфере у којој се догодио масакр муслиманских заробљеника у јулу 1995. На приложеној мапи су обележени напади закључно са јануаром 1993. Међутим, исти образац понашања из енклаве, која ће ускоро затим (у априлу 1993.) постати зона под заштитом УН, наставили су се до јуна 1995. када су јединице 28. дивизије АРБиХ 26. јуна 1995. извршиле напад на српско село Вишњицу. Тај напад је изазвао офанзиву Војске Републике Српске која је 6. јула 1995. отпочела са ограниченим циљевима, да би била окончала 11. јула преузимањем потпуне контроле над заштићеном и никада демилитаризованом сребреничком енклавом.
За подробан приказ систематског уништавања српских насеља на подручју Сребренице и масовног убијања српских цивила, видети монографију Историјског пројекта Сребреница “Српске жртве Сребренице, 1992 – 1995”:
Српске жртве Сребренице 1992 – 1995