Снимак радио емисије “Атлантис”, под уредништвом госпође Биљане Ђоровић, која се некада емитовала на Другом програму Радио Београда. Гости емисије су Стефан Каргановић, директор НВО “Историјски пројекат Сребреница и др Љубиша Симић, виши сарадник Пројекта и вештак судске медицине.
У предмету Душко Јевић и други, где се особама оптуженим за геноцид у Сребреници судило за убијање заробљеника у складишту земљорадничке задруге у Кравици у јулу 1995. године, после пада Сребренице, Стефан Каргановић је описао како је тужилаштво БиХ (на рочишту одржаном 14.03.2011.) извело једног од својих заштићених сведока. Сведок је почео да прича своју причу, међутим, у једном тренутку он је застао и, обративши се председавајућој, рекао је:
„Ја не могу даље” и наставио:
„Да ли могу сада да почнем да причам истину?”
Наравно, одједном је настао шок, тајац, сви су били збуњени, но председавајућа није имал куд, па му је рекла:
„Па добро, реците шта имате.”
Заштићени сведок почео је да прича, а за то свакако треба храброст:
„Све што сам до сада причао је лаж. Ја сам био престрашен уценама и претњама истражитеља тужилаштва, који ми је предочио, да ако ја не дам изјаву која се уклапа у оптужницу, да ја могу сам да се нађем на оптуженичкој клупи, да они имају доказа против мене.”
Умесно би било поставити питање колико још има таквих сведока уцењених од стране тужилаштва? У свом делу интервјуа, др Љубиша Симић је показао да се ДНК анализом утврђује само идентитет леша, али не и да ли је био погубљен у Сребреници или је настрадао на другом месту и на неки други начин, чак и пре догађаја у Сребреници. ДНК анализом желело се избећи једино валидан форензички поступак у овом случају, а то је аутопсија, јер када би се пронашао неки леш са траговима гелера, било би јасно да та особа није била стрељана, већ је страдала у борби. Али, када је тај исти леш идентификовали помоћу ДНК анализе, добијамо само његов идентитет, без информације о могућем присуству трагова гелера или других доказа да је та особа страдала у борби. Коришћењем аутопсијских извештаја добија се мање или више реалан број настрадалих, што се не уклапа у унапред пројектовану и лажну цифру од 8,000. Међутим, манипулисањем ДНК анализом могуће је доћи до лажне цифре пострадалих која је потребна.