Извештај Холандског института за ратна истраживања (НИОД):
Остатак 1992. године Срби су провели у дефанзиви у овом региону. Муслимански борци из Сребренице су напали укупно 79 српских места на подручјима Сребренице и Братунца. Понашали су се по устаљеном образцу. Прво су Срби били истерани из етнички мешаних насеља. Онда су били нападнути српски заселци окружени муслиманским насељима и на крају су преостала српска насеља била прегажена. Становништво је убијано, њихови домови похарани, спаљени или дигнути у ваздух. Постојала је тежња да се напади изводе на српске националне празнике (као што су Ђурђевдан, Видовдан, Петровдан и Божић), вероватно зато што се тада очекивало најмање отпора. Али то је истовремено доприносило растућој огорчености међу Србима. Многи ови напади су по својој природи били крвави. На пример, жртвама су били пререзани гркљани, били су нападнути вилама или запаљени. Процењује се да је у овим нападима између 1.000 и 1.200 Срба побијено или умрло, док је њих око 3.000 било рањено. На крају је од првобитних 9.390 становника Срба на подручју Сребренице остало само њих 860, и то углавном у четири села: Скелани, Црвица, Петрица и Лијешће.
Извештај НИОД-а, I део: Југословенски проблем и улога Запада 1991–1994; Поглавље 10: Сребреница под опсадом.
