Поднаслов ове значајне књиге је “Приручник заснован искључиво на страним изворима.” То је важно држати на уму док се књига чита.
Када је прво издање ове књиге било објављено 2007. године, то је било у глуво доба највећег успона сребреничке пропаганде, не само на глобалном него и на српском терену. Прошло је само две или три године од званичног усвајања “Извештаја о Сребреници” Владе Републике Српске где је под бруталним уценама и претњама тадашњег Високог представника у БиХ, Џереми Ешдауна, српска страна прихватила све главне и ничим поткрепљене компоненте сребреничког наратива. На српском публицистичком простору тада није било буквално ни једне студије која би се сребреничким питањем критички и систематски бавила. На српској страни, пред агресивном сребреничком пропагандом, дефетизам је био у пуном јеку зато што чињеница и аргумената којима би се пропаганди могло супротставити скоро да није било.
Рад Александра Павића је дошао у прави час да ту зјапећу празнину попуни, и то обилатим позивањем на несрпске и самим тим далеко веродостојније изворе. Проучавање Сребренице је од тада знатно одмакло, али овај пионирски рад на ту тему и даље зрачи првобитном свежином и неупитном релевантношћу.
- Превоз заробљеника – неутврђивање важних материјалних чињеница
- Извештај Комисије професора Грајфа у светлу његових најновијих тврдњи