У четвртак 30. маја 2013, у сали Ваље-Инклан најугледнијег културног центра у Мадриду, Круг лепих уметности (Circulo de Bellas Artes – нешто као наш Коларац у Београду), одржан је међународни научни скуп на тему догађаја у Сребреници у јулу 1995. године. Скуп су уз изванредне напоре успели да организују г. Александар Вуксановић, уредник и једини новинар електронског часописа на шпанском језику, Српски недељник (Semanario serbio) и холандска невладина организација «Историјски пројекат Сребреница». Овим скупом је уједно обележена и прва деценија изванредног рада Српског недељника, јединог медија у Шпанији који свакодневно читаоцима износи све оно што се тиче Србије, а са намером да се нашој земљи, и у Шпанији и на читавом шпанском говорном подручју, поврати углед који и заслужује.

Већ сама најава конференције изазвала је доста интересовања али само у неким шпанским медијим, уз наглашено одсуство тог интереса у тзв. левим средствима информисања. Г. Вуксановић је био гост у више радио програма где је и најавио овај научни скуп, звог чега је и владало интересовање да се чују уживо и учесници на округлом столу.

А њихов углед и честитост у приступу теми о којој су расправљали, говори сам за себе о квалитету одржаног предавања; Мишел Колон, писац и политиколог из Белгија (http://www.michelcollon.info/), аутор неколико запажених књига о грађанским ратовима на територији бивше Југославије, затим г. Едуардо Луис Агире, професор кривичног права на Универзитету Ла Папма у Аргентини (http://www.campusapp.com.ar/presentacion/aguirre.html) и г. Стефан Каргановић, председник невладине организације «Историјски пројекат Сребреница« са седиштем у Хагу (http://www.srebrenica-project.org/). Сва тројица су специјално за ову прилику допутовала у Мадрид, на чему им је публика, а посебно српска дијаспора, веома топло захвалила.

Домаћин конференције и уредник електронског часописа Српски недељник, г. Вуксановић, био је модератор скупа и присутне је поздравио бираним речим, наглашавајући солидарност са свим жртвама палим у рату на просторима бивше Југославије, без обзира на њихову националну, верску или идеолошку припадност. Такође је нагласио да је његов труд да се о свему дође до истине, подстакнут само обичном људском жељом да сва деца са простора бивше Југославије, сутра живе у миру и у бољем свету..

Шпанској и латиноамеричкој публици овом приликом је представљена и нова књига на шпанском језику «Сребреница – град без Бога», иначе скуп текстова више аутора, а коју је са доста труда приредио г. Вуксановић, како би и шпански читаоци могли да дођу до још неких података о ономе што се догађало у Сребреници, а који се ретко или никако не појављују у шпанским медијима. Присутни су добили по примерак ове књиге, као и брошуру на шпанском језику «Историјског пројекта Сребреница» где се укратко излажу све битне чињенице у вези са овим градом.

Циљ скупа је био објективно и контекстуално сагледавање онога што се у јулу 1995. догодило у овом граду. Званична верзија тих догађаја, коју без икакве сумње у њен садржај, већ више од деценије ревносно преносе сви медији света, критички је размотрена у светлу низа нових и значајних чињеница које су до сада биле систематски изостављене.

У свом излагању о раду Хашког трибунала, професор Агире је рекао да је Трибунал стална тема семинара из међународног права који он води на свом Универзитету, и да су његови студенти изабрали предмет генерала Ратка Младића као «студију случаја» за тај семинар. Коментаришући улогу Хашког трибунала, професор Агире је истакао да се «Трибунал претворио у продужену руку НАТО, јер пажљиво избегава да кривично гони икога из руководећег састава те Алијансе, па чак ни пилоте те коалиције за њихов ваздушни тероризам, посебно над српским градовима и њиховим становништвом, а све у складу са новом синтагмом хуманитарног рата». На питање из публике зашто Трибунал уопште не испитује рат између Муслимана и Муслимана у Босни, професор је одговорио да је то само још један детаљ који говори о пристрасности тог суда. «Имајући у виду спремност Трибунала да покреће кривичне оптужнице без претераног упуштања у чињеничну позадину, и то за деликте веома сложене природе, мора се поставити питање; када би се занемарили елементи који су битни за сагледавање историјске истине, није ли само чињенично стање у највећој мери нејасно када су у питању стварни статус жртава, њихов стварни број, улога снага УН у догађајима везаним за Сребреницу, евентуално учешће оптуженог у наведеним радњама, степен сазнања којим је располагао о дешавању на терену, доказ о неком облику његовог кривичног доприноса, и тако даље». На крају, професор Агире је извукао кључни закључак; «Нема никаквог ваљаног основа да се догађаји за које се терети овај српски војник, сматрају геноцидом».

У свом излагању, г. Каргановић је обрадио питање политичке злоупотребе Сребренице на међународном плану, са посебним освртом на коришћење лажне приче о Сребреници као покрићем за вођење неоколонијалних ратова, а под плаштом хуманитарних интервенције.

«Од 1995. па наовамо», рекао је г. Каргановић; «Сребреница је коришћена више пута као изговор за изазивање агресивних ратова широм света, са смртоносним последицама које знатно превазилазе најнадуваније бројке наводних жртава рата у јулу 1995. године».

Белгијски политиколог, Мишел Колон, истакао је контекст глобалне медијске контроле и манипулације који условљава филтрирање података у интересу светских центара моћи, и омогућава прећуткивање једних тема и необјективно приказивање других. По г. Колону, процес демонизације се одвија кроз пет фаза; скривање стварних циљева, приказивање жртве као агресора, скривање историје, сатанизације једне стране и монополизација медијског дискурса. Мада је Сребреница један од типичних наратива који се уклапају у ову шему, г. Колон је нагласио да то нипошто није разлог за одустајање од борбе за истину.

По завршетку излагања еминентних гостију, а пре него што се прешло на питања публике, представник амбасада БиХ у Мадриду, г. Златан Бурзић, на недипломатски начин је покушао да изазове инцидент, тако што је вређајући предаваче почео да држи већ познати говор и свеколиком злу г. Слободана Милошевића, да би на крају арогантно поставио питање ко је на овако угледном месту организаторима мога да уступи салу за скуп овакве врсте, и да ли и Ал Каида ако плати може да изнајми салу. Овакав непримерени гест је изазвао бурну реакцију публике, а посебно шпанских новинара, који су г. Бурзића обавестили да се налази у демократској земљи где свака страна може јавно да изнесе своје аргументе, и да његов став подсећа на понашање некадашњих власти у Шпанији, које су учеснике оваквих предавања одводиле директно у затвор.

Скуп је завршен уз бројна питања публика на коју су предавачи детаљно одговорили. Скуп је директно и сниман, и може се видети на сајту Српског недељника, а тонске и видео копије су на захтев наших људи из Торонта, тамо и упућене.

Какав је значај овога скупа за нас Србе?

Као прво, сама чињеница да је скуп уопште могао да се одржи, говори у великом напору г. Вуксановића који се већ десет година, потпуно сам, «свом руху и круху», бори да би што више истина о нашој домовини било доступно шпанској публици. А само онај ко не живи у иностранству, и ко није доживео медијску антисрпску хистерију из 90-тих година, и која понекад још удара овде-онде, само тај не зна под каквом су цензуром српски интелектуалци као г. Вуксановић, који не траже ништа друго него само прилику да изнесу своје аргументе.

Друга ствар је такође веома битна, а то је да се о Сребреници у Мадриду и у Шпанији први пут говори из српског угла, да се први пут чују још неки детаљи, веома битни за разумевање не само трагичних догађаја у Сребреници, већ и на просторима бивше Југославије.

Отуда дугујемо захвалност организаторима и предавачима, ако и шпанској публици која је у приличном броју, и уз велики интерес, присуствовала овом скупу.

Бранислав Ђорђевић

(НСПМ)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

USASerbia